Tomas LUBEK, IFC: Vetar u leđa finansijskom tržištu

Predstavljamo

Međunarodna finansijska korporacija – IFC (International Finance Corporation), jedna od pet članica Grupacije Svetske banke, predstavlja najveću svetsku instituciju koja podstiče privredni razvoj ulaganjem u privatni sektor na tržištima u usponu. Srbija je pristupila ovoj organizaciji 2001. godine kupovinom malog paketa akcija, nakon čega je usledio zvaničan poziv naše vlade IFC-u da dođe u Srbiju i uzme učešće u stvaranju tržišta investicija kao i u povezivanju privatnih preduzeća sa potencijalnim ulagačima. Aktivnostima IFC-a u našoj zemlji već tri godine upravlja Tomas Lubek, koji je nedavno postavljen na mesto regionalnog menadžera za jugoistočnu i centralnu Evropu.

Foto: IFC

UKRATKO O IFC-U

  • „  Osnovan 1956. godine u Vašingtonu radi podsticanja privrednog razvoja kroz ulaganja u privatni sektor
  • „  Predstavlja jednu od pet organizacija koje čine Grupaciju Svetske banke
  • „  175 zemalja ima članstvo u IFC
  • „  Najveći akcionari su SAD, Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija
  • „  Ostale zemlje sveta imaju udeo od 54,2 odsto
  • „  Investira isključivo u privatna preduzeća kroz zajmove ili u vidu učešća u kapitalu
  • „  Ne investira sa vladinim garancijama, ali može pružati savetodavne usluge
  • „  Jedna od ključnih uloga IFC-a na tržištima u razvoju jeste povezivanje privatnih preduzeća sa ulagačima
  • „  Više informacija možete naći na www.ifc.org

Budući da se razvoj bilo kog tržišnog segmenta ne događa sam po sebi, ova finansijska institucija već godinama pomaže davanjem zajmova preduzećima i pružanjem savetodavnih usluga kako bi se razvilo domaće finansijsko tržište i da bi se podstakli drugi investitori na ulaganje u postojeće ili buduće projekte. U prethodnih 16 godina, IFC je investirala više od dve milijarde dolara u veliki broj različitih projekata u Srbiji, a prvo ulaganje u infrastrukturu predstavlja projekat za koji je IFC odobrila sredstva u iznosu od 19,1 miliona evra dodeljenih belgijskoj kompaniji Elicio za izgradnju vetroparka Alibunar. Neposredno nakon tog projekta, IFC je podržao i izgradnju vetroparka Čibuk 1. IFC i Evropska banka za obnovu i razvoj odobrili su kreditni paket od 215 miliona evra kompaniji Vetroelektrane Balkana koja radi na izgradnji ovog vetroparka koji će biti najveći na Balkanu. Tomas Lubek smatra da ovi projekti najavljuju promenu i da sada možemo očekivati i druge investitore da značajno ulažu svoja sredstva u projekte u našoj zemlji.

Foto: Elicio

„Napokon možemo da vidimo rezultate našeg zalaganja jer izgradnja ova dva vetroparka predstavljaju prva velika privatna strana ulaganja u obnovljive izvore energije u Srbiji.“

Ova dva projekta su mnogostruko značajna za našu zemlju – snabdevanje obnovljivom energijom će se povećati, smanjiće se emisija štetnih gasova i unaprediće se energetska ponuda i snabdevanje energijom domaćinstava i privrede u Vojvodini. Imajući u vidu da Srbija spada među najveće proizvođače gasova sa efektom staklene bašte u Evropi, s obzirom na to da 70 odsto električne energije dobijamo iz termoelektrana na ugalj, veoma je važno iskoristiti veliki potencijal obnovljivih izvora energije kojim raspolažemo.

Dodatna korist ovih projekata sastoji se u tome što su komercijalne banke, kao ulagači, dobile ključnu podršku kako bi pomogle u finansiranju i budućih ulaganja u obnovljive izvore energije. Tomas naglašava da IFC ulaže veliki trud u mobilizaciju domaćih banaka da uzmu učešća u ovakvim projektima rame uz rame sa IFC-om. „Mi ovim stvaramo tržište, podstičemo banke da ulažu vodeći računa o tome da ujedno budu zaštićene. Zapravo, na ovim projektima mi smo mobilisali druge pravne subjekte da takođe ulože svoje sredstva.“

MALIBUNAR SPREMAN, ALIBUNAR U IZGRADNJI

Kompanija Elicio završila je u oktobru izgradnju vetroparka Malibunar ukupnog kapaciteta 8 MW koji će snabdevati 7.200 domaćinstava električnom energijom. U ovom južnobanatskom području koje je veoma pogodno za crpljenje energije vetra, budući da se radi o košavskom regionu, ova kompanija započela je u junu i izgradnju drugog, većeg vetroparka Alibunar koji će imati 21 turbinu sa petostruko većim kapacitetom. Vrednost ove investicije je 80 miliona evra, a osim IFC-a ulagači su i Unikredit banka, Holandska razvojna banka (FMO), kao i GGF i sama kompanija Elicio.

Osim direktnog ulaganja, ova finansijska korporacija je bila uključena kao savetodavac grada Beograda u vezi sa velikim projektom dobijanja energije iz otpada koji je priveden kraju nakon dvogodišnjeg pregovaranja i saradnje sa prestoničkim vlastima. „Vlade i lokalne samouprave nas angažuju da im pomognemo da pravilno postave koncesije ili javno-privatno partnerstvo, mi raspisujemo tendere i vodimo računa o tome da se odabere najbolji partner koji će ispuniti sve svoje obaveze. Ako uzmete u obzir činjenicu da mi radimo primarno sa privatnim sektorom, ko može bolje od nas da zna kako privatne kompanije razmišljaju i rade. To je srž našeg posla zato mi možemo najbolje da savetujemo o tome kako da se privuku privatne kompanije da ulažu u poslove od javnog značaja imajući uvek na umu jasan interes vlade ili lokalne samouprave. Mi ovde imamo tim koji ima iskustva u radu sa investicionim bankama upravo na pružanju savetodavnih usluga u vezi sa strateškim ulaganjima. S tim u vezi, kroz privatno-javno partnerstvo Beograd će moći da iskoristi od 60 do 70 odsto otpada za dobijanje toplotne i električne energije. Za sada se sav ovaj otpad odlaže na deponiju Vinča bez ikakvog sortiranja. Višestruka je dobit od ovog projekta – osim dobijanja energije, i životni vek deponije će se produžiti, a biće rešeni i izvesni ekološki problemi koji su posledica dosadašnjeg načina odlaganja otpada na deponiju“, objašnjava Tomas Lubek i dodaje da je ovo prvi konsultantski posao IFC-a u vezi sa formiranjem privatno-javnog partnerstva u Srbiji u oblasti proizvodnje energije koji će sigurno utrti put i novim partnerstvima koji zahtevaju dugoročno investiranje u drugim sektorima u našoj zemlji.

Foto: Elicio

Za veliki broj država jedan od ključnih izazova u razvoju predstavlja urbana infrastruktura, imajući u vidu da će se nastaviti trend urbane globalizacije u narednih dvadeset ili trideset godina i da će ljudi nastaviti da napuštaju ruralne krajeve u potrazi za boljim životom u gradskim sredinama. Nakon sprovođenja pojedinačnih projekata u raznim gradovima radi uspostavljanja održive infrastrukture, u IFC-u su pokrenuli sveobuhvatniju incijativu pod nazivom Pametni gradovi. Tomas Lubek objašnjava da su težili holističkom pristupu pri osmišljavanju ove strategije razvoja gradova uzimajući u obzir kako će gradovi izgledati u narednim decenijama i ko će ih tada naseljavati. „Reč je o strategiji koja bi trebalo da uključi brojne mere unapređenja što podrazumeva i uvođenje energetske efikasnosti u zgradarstvu i mi smo izdvojili nekoliko gradova sa kojima ćemo sarađivati. Osim Istanbula, Izmira i Lime, Beograd se takođe nalazi u toj grupi budućih Pametnih gradova, a upravo s projektima o mogućnostima investiranja u dobijanje energije iz otpada, ili u vodosnabdevanje i energetsku efikasnost u javnim zgradama, napravili smo prve korake koji bi trebalo da pomognu vašoj prestonici u sagledavanju novih izazova u razvoju.“ I dok su projekti finansiranja i izgradnje i dalje daleko od realizacije, u saradnji sa Evropskom unijom se priprema izveštaj o tome gde bi bilo najisplativije investirati.

ČIBUK 1 – NAJVEĆI VETROPARK NA BALKANU

Vetropark Čibuk 1, snage 158 MW, vredan 300 miliona evra, zauzimaće ukupnu površinu od 37 kvadratnih kilometara. Vetropark je deo projekta Vetroelektrane Balkana i realizuje se kroz partnerstvo u odnosu 60:40 između Abu Dhabi Future Company Masdar, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, i Čibuk Wind Holdinga, ispostave američke kompanije Continental Wind Partners.

Finansijski paket od 107,7 miliona evra koji obezbeđuje IFC sastoji se od direktnog prioritetnog kredita u iznosu od 52,7 miliona evra, kredita u iznosu od 36,7 miliona evra koji IFC odobrava preko svog Programa portfolija su finansiranja pod upravljanjem i sindiciranog B kredita u iznosu od 18,3 miliona evra. U isto vreme, EBRD je obezbedio 107,7 miliona evra kroz sindicirane kredite tipa A i B.

Projekat će obuhvatiti 57 vetroturbina proizvođača General Electric i očekuje se da će unaprediti snabdevanje strujom za oko 113.000 domaćinstava i privrednih subjekata. Završetak izgradnje Vetroparka Čibuk 1 je planiran za početak 2019. godine. Projekat će pomoći i da se smanji emisija ugljen dioksida za 370.000 tona godišnje. Kroz projekat bi trebalo da se otvori čak 400 novih radnih mesta tokom njegove izgradnje, kao i da se unapredi lokalna infrastruktura sa 50 kilometara novih puteva. Projekat će takođe pomoći Srbiji da ispuni svoje obaveze iz Ugovora o osnovanju Energetske zajednice da u 2020. godini 27 odsto potrošnje energije potiče iz obnovljivih izvora.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.