Tok energetske (r)evolucije u Nemačkoj

Foto: Miloš Lužanin

Pojam evolucija, u značenju postupnog i trajnog razvoja društva, neretko se koristi kao sušta suprotnost pojmu revolucije koja donosi nagle i dramatične zaokrete postojećeg sistema. Ipak, njihova značenja bi mogla biti objedinjena u energetskoj tranziciji – procesu u kom prljavi energenti ograničenog kapaciteta bivaju fazno potisnuti onim čistim kojima je samo nebo granica, ili, da budemo precizni, Sunce. Imali smo priliku da o tome kako se energetska tranzicija odvija na tlu Nemačke razgovaramo sa ambasadorom Tomasom Šibom.

EP: Mart 2019. godine je bio značajan mesec za energetsku revoluciju u Nemačkoj (Energiewende). Prvi put u istoriji zemlja je proizvela 54,5 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Kako ste došli do ove bitne prekretnice i koji izvori pružaju najveći doprinos čistijem energetskom miksu? Kakav je plan Nemačke za obnovljive izvore u predstojećim godinama?

Tomas Šib: Svake godine nemačko snabdevanje električnom energijom postaje „zelenije”. Udeo obnovljivih izvora u potrošnji električne energije je poslednjih godina neprekidno rastao – sa oko 6 odsto u 2000. na oko 40 odsto u 2018. godini. Ukupno 65 odsto električne energije utrošene u Nemačkoj do 2030. godine će biti obnovljivog porekla. Energija vetra i sunca ostaju neprikosnoveni obnovljivi izvori, ali biomasa i hidroenergija takođe predstavljaju bitan gradivni element energetskog sistema.

Zakon o obnovljivim izvorima energije, usvojen 2000. godine, položio je temelje za energetsku revoluciju u Nemačkoj i uveo sistem feed-in tarifa na vremenski period od 20 godina za proizvodnju električne energije pomoću sunca, vetra, vode i biomase. Troškovi su kroz posebnu naknadu prebačeni na potrošače. Zahvaljujući novcu od te naknade, obnovljiva energija je bila transformisana od marginalizovanog proizvoda u suštinski element energetskog miksa. Tehnološki napredak je u velikoj meri „srezao” troškove proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Ipak, brzo širenje je prouzrokovalo i znatan rast iznosa naknade do 2014. godine kada je vlada sprovela reforme u tom polju, a 2016. godine je i definisala postepenu tranziciju sa feed-in tarifa na sistem aukcija.

S obzirom na to da Nemačka planira da zatvori sve nuklearne elektrane do 2022, a elektrane na ugalj do 2038. godine, korišćenje obnovljivih izvora energije će biti uvećano. Glavni izazov trenutno leži u proširenju i osavremenjavanju električne mreže. Kako bi se električna energija dopremila iz Severne Nemačke bogate obnovljivim izvorima u industrijske centre na zapadu i jugu zemlje, biće neophodna dogradnja 5.800 kilometara visokonaponskih dalekovoda. Iz ovog razloga je nemačka federalna vlada i označila proširenje mreže kao jedan od svojih prioriteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ansgar Scheffold)

EP: Koje propise i političke akcije je Nemačka sprovela kako bi motivisala građane da ulažu u postavljanje solarnih panela na krovovima objekata i u poboljšanje energetske efikasnosti domaćinstava?

Tomas Šib: U 2016. godini Nemačka je usvojila Nacionalni plan o energetskoj efikasnosti kako bi do 2020. smanjila potrošnju primarne energije za 20 odsto u poređenju sa potrošnjom u 2008. godini i za 50 odsto do 2050. Tri središnja cilja Nacionalnog plana su da obezbedi potrebne podatke i savete o energetskoj efikasnosti građanima, kompanijama i opštinama, da promoviše ulaganje u energetsku efikasnost
na inovativan način i da za velike kompanije uvede obavezne energetske preglede, kao i nove energetske standarde za kućne aparate i zgrade. Nacionalni plan uključuje povećano finansiranje kroz program osavremenjavanja izgradnje finansiran od strane bankarske grupe KfW i različite programe za poboljšanje energetske efikasnosti u kompanijama.

EP: Kako će se odigrati prelaz rudara i radne snage obučene za rad u sektoru fosilnih goriva na niskougljeničnu budućnost kada je reč o njihovom pozicioniranju na tržištu rada?

Tomas Šib: U maju 2019. godine, vlada je najavila dodeljivanje 40 milijardi evra za strukturalnu tranziciju nemačkih oblasti za eksploataciju uglja do 2038. godine koja uključuje podsticaje za industriju, ulaganja u infrastrukturu, kao i uspostavljanje novih javnih istraživačkih i administrativnih ustanova. Kroz posebni program, ukupno 240 miliona je dodeljeno za neposrednu i kratkoročnu pomoć svim regionima. Mere će otvoriti dobro plaćena radna mesta okrenuta budućnosti u ugroženim oblastima.

EP: Nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi u Japanu, Nemačka je odlučila da do 2022. godine zatvori sve nuklearne elektrane. Dokle je stigao proces?

Tomas Šib: Nakon zatvaranja dve nuklearne elektrane tokom 2015. i 2017. godine, trenutno je sedam u funkciji. Jedna od njih će biti zatvorena 2019. i po tri 2021. i 2022. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Hendrik Kespohl)

EP: Koji su ciljevi Nemačke na polju emisija gasova staklene bašte, udela obnovljive energije i energetske efikasnosti u okviru strategije Evropa 2020 i da li će biti uspešno dostignuti?

Tomas Šib: Tokom 2018. godine, Nemačka je emitovala 866 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je 4,5 odsto manje nego tokom 2017. i čak 30,5 odsto manje nego tokom 1990. godine.

Udeo obnovljive energije u proizvodnji električne energije iznosio je 40 odsto, a u celokupnom energetskom miksu oko 17 odsto.

Što se tiče energetske efikasnosti, Nemačka je smanjila potrošnju primarne energije za 10 odsto u odnosu na 2008. godinu.

Iako smo uvereni da će ciljevi za 2020. biti ostvareni na polju udela obnovljive energije, neizvesno je, uprkos napretku, da li će nacionalni ciljevi za smanjenje emisija gasova staklene bašte i energetsku efikasnost za 2020. godinu biti ostvareni.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ceo intervju pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.