Svet je, iz boga pitaj kog razloga, opsednut letećim kitovima koji se odnedavno mogu videti u brojnim umetničkim ostvarenjima. Moje kopanje po internetu ne bih li došla do bilo kakvog smislenog objašnjenja...

Smeće uglavnom prestaje da nas zanima onog trenutka kada zatvorimo poklopac kante, a čak i ako se stidljivo pomoli pitanje „da li sam mogao/la ponovo da upotrebim/recikliram/kompostiram?“, tok misli brzo sklizne na...

U Knjizi Otkrivenja ovako je zapisano: „...I dođe gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi... i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.“  (11:18) Odmah napominjem da nisam dorasla tumačenju biblijskih stihova,...

I dok se naša pluća, digestivni trakt i imuni sistem svakodnevno suočavaju sa gomilom toksina i mikroplastike, klimatske promene očekivano su dovele do toga da ni sa živcima ne stojimo baš najbolje. Skrhani...

Sada, kada je borba protiv klimatskih promena u punom jeku, sva eko-rešenja su više nego dobrodoša. Iako su do sada eko-inovatori osmislili niz biorazgradivih proizvoda i proizvoda od recikliranih materijala, to ne...

Nekada smo učili da je vazduh smeša gasova, bez boje, mirisa i ukusa, ali možda bi sada trebalo promeniti tu definiciju jer se u Srbiji vazduh već dugi niz godina može videti,...

Kako vam ovo zvuči – izlazite iz svog doma i ponovo udišete čist vazduh punim plućima, a buku automobila i kamiona od kojih podrhtava tlo sada su zamenili cvrkut ptica i dečija...

Bez obzira na to što je pasoš trenutno koristimo ređe nego antivirus softver na kompjuterima, hajde da se razmaštamo i zakoračimo u alternativnu stvarnost u kojoj smo mi ti koje drugi iz svoja četiri zida posmatraju zavidno zbog fotki na Instagramu, imamo novca da putujemo gde nam duša ište i nema potrebe da budemo na distanci od ljudi i državnih granica. Verujem da su nam standardi vezani za putovanja u 2020. godini toliko opali da od turizma očekujemo samo da ne nosimo masku, ali danas ciljamo nešto više. Pred vama je top 5 održivih turističkih destinacija.

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje "Za nekoga smeće, za drugoga blago" postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Evropski fond za Balkan (EFB) pokrenuo je akciju „Drvo prijateljstva”, kojom je predviđeno sađenje 400 stabala drveća u svim glavnim gradovima država regiona. Ideja akcije je kompenzacija štete u vidu CO2 emisije...

Ministarstvo zaštite životne sredine ostaje neumoljivo u stavu da socijalno pitanje i ekonomija ne mogu da imaju prednost nad zaštitom zdravlja i životne sredine. Niža cena u određenim slučajevima znači - veću održivost, tako da vrlo verovatno, iako uskraćeni za Euro 3 i Euro 4 motore, nećemo ostati večno zaleđeni u vremenu i prostoru. Lista jeftinih "ekoloških" prevoznih sredstava uključuje naše sopstvene noge, električne trotinete i, u idealnom svetu, vozila gradskog saobraćajnog preduzeća.

Topljenje glečera je sveobuhvatna uznemiravajuća pojava u savremenom dobu, a možda je nestankom nekog od njih zauvek iščezla i bezosećajna kraljica - ili ju je ova pojava primorala da migrira u toplije krajeve. Bilo kako bilo, naučnici tvrde da njena nekadašnja domovina okovana snegom i ledom nudi podatke o tome kada je Homo sapiens sapiens počeo da urušava kvalitet jedne od svojih osnovnih potreba - vazduha.

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja "gorčina i patnja" regulisale zakonskim putem.

Pokret "flygskam" (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima... Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti. Izdvojili smo nekoliko primera našeg "Izvini, Zemljo, trebaš nam!".