Tag: porast nivoa mora
Himalaji se zabrinjavajuće brzo tope
Himalaji su se milionima godina uvećavali, a poslednja istraživanja ukazuju na to da se zabrinjavajuće smanjuju, te da se tope mnogo većom brzinom od ostalih glečera na svetu.
Na Himalajima se nalazi devet...
Sonijev koncept plutajuće kuće za najgore posledice klimatskih promena
Pogled u budućnost ne donosi uvek lepe prozore. Iako ceo svet sa ushićenjem posmatra razvoj zelenih tehnologija koje bi trebalo da nas izbave od razornih posledica klimatskih promena, naučnici upozoravaju da, ukoliko...
Više od 200 miliona ljudi moglo bi da migrira do 2050. zbog klimatskih promena
Klimatske promene bi mogle da primoraju više od 200 miliona ljudi da napuste domove u naredne tri decenije ako ne bude preduzeta hitna akcija na smanjenju emisije štetnih gasova i razlika u...
U bliskoj budućnosti moguće masovne migracije zbog klimatskih promena
Više od milijardu ljudi moglo bi do 2050. godine da bude raseljeno zbog ubrzanog porasta svetske populacije, smanjivanja zaliha vode i hrane i sve češćih prirodnih katastrofa. Svi pomenuti razlozi bi mogli...
Poslednja decenija je najtoplija u istoriji merenja
Prema jučerašnjem izveštaju koje je objavilo Američko meteorološko društvo, poslednja decenija pokazala se kao najtoplija otkako se vrše merenja. Dodatna upozoravajuća okolnost bila je da su upravo tokom protekle godina zabeležene natprosečne temperature...
Gotovo jednako CO2 sada i pre 3,3 miliona godina – i zašto to zabrinjava?
Poslednji put kada su emisije ugljen-dioksida (CO2) na Zemlji bile otprilike jednake današnjim, bilo je za 3 do 4 Celzijusova stepena toplije, a nivo mora za 20 metara viši, što je bilo...
Južni pol se zagrejao tri puta više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina
Novo istraživanje, čiji su rezultati objavljeni početkom nedelje u časopisu "Nature Climate Change", otkrilo je da se Južni pol poslednjih 30 godina zagreva čak tri puta brže u odnosu na svetski prosek.
Naučnici...
Porast nivoa mora do 2100. može dovesti u opasnost živote 400 miliona ljudi godišnje
Prema dosad najsveobuhvatnijem izveštaju o gubitku polarnog leda, zaključuje se da će ubrzano otapanje ledenih ploča na Grenlandu i Antarktiku dovesti do dodatnih 17 centimetara porasta nivoa mora do 2100. godine u...
„Grafitima za vodu“ u Rijeci
Na postamentima na korzou u Rijeci (Hrvatska) postavljena je izložba pod nazivom "Grafitima za vodu" s ciljem podizanja svesti javnosti o značaju vode i vodnih resursa za opstanak planete, kao i potrebu...
Kako da zaštitimo kulturnu baštinu od klimatskih promena?
Klimatske promene ne dovode u pitanje samo budućnost čovečanstva, već i prošlost.Cilj novog Guglovog projekta Kulturno nasleđe u opasnosti ("Heritage on the Edge") jeste da pokaže kako su naše civilizacijske tekovine osetljive...
Donacija monahinja za odbranu od poplava – nekadašnji samostan u Nju Orleansu
Stanovnici Nju Orleansa imaće jednu brigu manje na umu nakon što su monahinje donirale svoj posed kako bi se na njemu "zazelenela" jedna od najvećih urbanih močvara u Sjedinjenim Američkim Državama za...
Crveni alarm za spas beline i plavetnila naše planete
Okeani i kriosfera, u koju spada zamrznuta voda (morski led, jezerski led, rečni led, snežni pokrivač, lednici, ledene kape, ledene ploče, zamrznuto tlo i permafrost), igraju odlučujuću ulogu za održanje života na...
Klimatske promene kao temeljni izazov našeg doba
Kako bi jednog dana bila punopravna članica Evropske unije, Srbija bi trebalo da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama ove zajednice država. Jedna od oblasti na kojima bi trebalo da poradi je...
Nivo mora biće viši za dva metra: Stotine miliona ljudi moraće da se sele
Naučnici veruju da će globalni nivo mora porasti mnogo brže nego što se očekivalo, zbog ubrzanog topljenja leda na Grenlandu i Antarktiku.Dugo se verovalo da će nivo mora porasti maksimalno za jedan...
Indonezija izmešta prestonicu države zato što Džakarta tone zabrinjavajućom brzinom!
Predsednik Indonezije Joko Vidodo je krajem aprila odlučio da glavni grad države preseli sa ostrva Jave koje je preplavljeno stanovništvom. Arhipelaška zemlja u jugoistočnoj Aziji je jedna od najmnogoljudnijih na svetu. Na...
Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?
Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.
