SZO: Više od 7 miliona ljudi godišnje umire zbog zagađenosti vazduha

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je alarmantne podatke – u proseku, tek jedna od 10 osoba na svetu udiše čist vazduh bez škodljivih supstanci.

Procene su otkrile i uznemiravajuće visok broj smrti na godišnjem nivou uzrokovan upravo zagađenjem vazduha – bilo spoljašnjeg, bilo onog u domaćinstvima – čak 7 miliona ljudi u toku jedne godine umre kao žrtva „prljavog“ vazduha. Ambijentalno zagađenje oduzelo je, tokom 2016. godine, 4,2 miliona života, a „kućno“ 400 hiljada manje – 3,8 miliona. Oko 3 milijarde ljudi – više od 40% svetske populacije – i dalje nema pristup čistim tehnologijama za kuvanje i gorivima, što je glavni izvor zagađenja vazduha u porodičnim kućama.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Zagađenje vazduha predstavlja pretnju za sve nas, ali njegov najveći teret nose najsiromašniji i najmarginalizovaniji slojevi društva. Neprihvatljivo je da više od 3 milijarde ljudi udiše smrtonosni dim zbog korišćenja pušnih peći na ugalj i drva u svojim domovima. Ako ne preduzmemo hitne mere na ovom polju, nikada se nećemo približiti idealu ‘održivog razvoja'“, izjavio je generalni direktor SZO.

Sitne zagađujuće čestice prodiru u pluća i kardiovaskularni sistem, izazivajući brojne bolesti – od moždanog udara i srčanih oboljenja do raka pluća i infekcija disajnih organa. Zagađenje vazduha je, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, kritični rizični faktor za neprenosive bolesti i prepoznaje se kao krivac za 24 odsto smrti od bolesti srca, 25 odsto od moždanog udara, 43 od hroničnih plućnih oboljenja i 29 odsto od raka pluća.

Više od 90 odsto smrtnih slučajeva koji su posledica zagađenja vazduha javljaju se u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima, većinom azijskim i afričkim. Za njima slede države istog finansijskog statusa u istočnom Mediteranu, Evropi i Americi.

Problem je aktuelan i na prostorima Balkana. Zagađenje vazduha je u više navrata aktiviralo crvene alarme i zahtevalo vanredne mere širom Makedonije. Opasnost je bila posebno izražena u zimskom periodu kada su gradovi bili obavijeni gustim smogom kao rezultatom sagorevanja uglja, zastarele industrije i izduvnih gasova starih vozila.

Beleške Svetske zdravstvene organizacije kažu da naša „komšinica“, Bosna i Hercegovina, imao udeo od 10 hiljada umrlih godišnje u broju od 7 miliona. Zagađen vazduh predstavlja razlog okupljanja mnogih građanskih grupa.

Kada je reč o teritoriji Srbije, poprište je oduvek bio Bor, poznat po rudnicima i topionici bakra. Trend smanjenja prisustva sumpor-dioksida u vazduhu iznad Bora iz 2016. i 2017. se nastavio i ove godine.

SZO prikuplja informacije o koncentraciji sitnih PM10 i PM2,5 čestica u vazduhu. U njihovu bazu o stanju ambijentalnog vazduha uključeno je više od 4300 gradova i 108 zemalja.

Skup PM2,5 uključuje zagađivače, kao što su sulfat, nitrati i crni ugljenik, koji su najveći rizik za zdravlje ljudi. Svetska zdravstvena organizacija poziva zemlje da zagađenje vazduha smanje na srednje godišnje vrednosti 20 mg/m3 (za PM10) i 10 mg/m3 (za PM25).

Marija Nejra, direktorka Odeljenja za javno zdravlje i društvene i ekološke uticaje na zdravlje u SZO, upozorila je da mnogi od megalopolisa širom sveta u atmosferu ispuštaju i pet puta veću količinu štetnih materija. „Pojačavanje političkog interesa za ovaj globalni izazov javnom zdravlju je vidljivo kroz povećanje broja gradova koji vode evidenciju zagađenja vazduha. Ipak, porastu najvećim delom doprinose zemlje sa visokim prihodima, ali se nadamo da će pozitivni trend da se proširi i van njihovih granica.“

Svetska zdravstvena organizacija je u određenim segmentima ovog problema zabeležila i napredak i volju zemalja da smanje zagađenje. Indija je za 37 miliona žena, koje su živele ispod granica siromaštva, obezbedila prelazak na potrošnju čiste energije u domaćinstvima, a Meksiko Siti najavljuje zabranu dizel vozila do 2025. godine.

Zagađenje vazduha vodi poreklo iz neefikasne upotrebe energije u domaćinstvima, industrije, poljoprivrede, saobraćaja i elektrana na ugalj. U pojedinim predelima, nevolju usložnjavaju pesak i peščana prašina, spaljivanje smeća i krčenje šuma. Doprinos ovoj pojavi daju i prirodni elementi – od geografskih, preko meteoroloških, do faktora godišnjih doba. Za zagađen vazduh ne postoje granice i stoga poboljšanje njegovog kvaliteta zahteva održivu i udruženu akciju vlada, najpre u oblasti „zelenog“ transporta, obnovljivih izvora energije, efikasnije proizvodnje i korišćenja struje i upravljanja otpadom, ali i uvođenje legislative koja se odnosi na zabranu pušenja u javnim prostorima koja takođe igra ulogu u zagađenju vazduha.

Jelena Kozbašić