Da li ste znali da je jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak taj da iz svoje ishrane odstranite meso i mlečne proizvode?
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD, Organisation for Economic Co-operation and Development) redovno objavljuje podatke u granicama kojih od njenih država-članica žive najveći mesojedi.
Svoju listu OECD utemeljuje na prosečnoj konzumaciji mesa po stanovniku u toku jedne godine, izraženoj u kilogramima. Meso uključeno u merenje govedina, teletina, svinjetina, živina i ovčetina.
Najviše mesa, prema merenjima iz 2016, jedu sledeće nacije:
1. Sjedinjene Američke Države – 97,1 kg po stanovniku godišnje,
2. Australija – 94,8 kg,
3. Argentina – 86,1 kg,
4. Urugvaj – 81 kg,
5. Izrael – 80,3 kg,
6. Brazil – 77,2 kg,
7. Čile – 71,6 kg,
8. Kanada – 70,0 kg,
9. Evropska unija (28 zemalja računaju se kao jedna) – 69,2 kg i
10. Novi Zeland – 67,5 kg.
Prosečan Srbin na godišnjem nivou, pak, pojede 45,2 kg mesa, što je manje od jedne polovine unosa prosečnog Amerikanca.
Svetska populacija se, u odnosu na 1960. godinu, udvostručila, a u istom vremenskom periodu proizvodnja mesa se – učetvorostručila. Koliko ćemo mesnih prerađevina konzumirati ako se ostvare naučne projekcije i stanovništvo na Zemlji sa 7,4 milijarde poraste na 9,8?
Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO, Food and Agriculture Organization) predviđa da će do 2050. godine mesna proizvodnja na planetarnom nivou biti dva puta veća od trenutne, što će dodatno doprineti globalnom zagrevanju, rasprostranjenom zagađenju, deforestaciji, degradaciji zemljišta, nestašici pijaće vode, kao i izumiranju vrsta.
Kako bi se smanjio pritisak na resurse planete Zemlje, u budućnosti će nam biti potrebni alternativni izvori proteina.
Insekti bi, stoga, mogli da postanu sastavni deo ishrane kao ekološki prihvatljiva alternativa mesu, navodi se u Izveštaju o otpadu, vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Autori takođe preporučuju upotrebu morskih algi u kuhinji zato što one imaju visoku hranljivu vrednost sa nivoom proteina od 65 do 90%. Meso proizvedeno u laboratorijama je takođe jedno od mogućih rešenja s obzirom na to da u procesu proizvodnje zahteva 99 odsto manje zemljišta i emituje 96 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte.
Oko 3 i po milijardi ljudi moglo bi da živi na hrani koja se danas koristi za uzgoj stoke.
