Svet preplavljen đubretom, a najviše ga proizvode Amerikanci

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto: Pixabay

Svet proizvodi više od dve milijarde tona otpada svake godine, što je dovoljno da se popuni 800.000 olimpijskih bazena.

Stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država predstavlja 4 odsto populacije, a proizvodi 12 odsto globalnog komunalnog otpada.

Amerikanci prave najviše đubreta po glavi stanovnika, tri puta više od ostalih. Najviše bacaju plastiku i hranu, a kada je pitanju reciklaža zaostaju za drugim zemljama, jer samo 35 odsto čvrstog otpada uspeva ponovo da se iskoristi.

Najefikasniji u ponovnom korišćenju čvrstog otpada je Nemačka, koja uspeva da reciklira 68 odsto materijala. Istraživanje je sprovela kompanija Verisk Mejlpkroft koja je specijalizovana za globalne rizike. Kompanija je razvila dva nova indeksa o otpadu – stvaranje i reciklaža.

U istraživanju su korišćeni javno dostupni podaci, kao i akademska istraživanja kako bi se dobila slika o tome kako se zemlje nose sa zagađenjem, posebno sa plastičnim otpadom. Indeks stvaranja komunalnog čvrstog otpada po glavi stanovika pokazuje da ga najviše čine plastika, hrana i opasni materijali.

Komunalni čvrsti otpad prikupljaju lokalne službe iz stambenih jedinica i institucija. Dok svet proizvodi 2,1 milijardu tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, samo 16 odsto se reciklira, dok se 46 odsto odlaže na neodrživ način.

Kina i Indija čine više od 36 odsto svetske populacije i prave 27 odsto otpada, pokazuje istraživanje. U Americi se po glavi stanovnika proizvodi 773 kilograma otpada. To dokazuje da je njihova proizvodnja tri puta veća nego u Kini i Etiopiji.

Ujedno, ovi podaci pokazuju i da je Amerika jedina razvijena zemlja koja pravi toliko otpada, a ne uspeva da ga reciklira.  Holandija, Švajcarska, Francuska i Nemačka se takođe nalaze na listi. Velika Britanija je 14 na listi i ona godišnje generiše 482 kilograma otpada iz svakog domaćinstva.

Jedan od autora istraživanja kaže da Amerika nema balans u odnosu količine stvorenog i recikliranog otpada.

„U odnosu na primanja građana, reciklaža se slabo radi“, kaže Najl Smit. Dodaje da je reciklaža u Americi pitanje politike i infrastrukture. „Mislim da od istraživanja do istraživanja zaključujemo da infrastruktura u Americi ne pruža mogućnost reciklaža“, kaže Vil Ničols iz Veriks Mejplkrofta.

Mnogo američkog otpada, koji ne može da se otpremi u Kinu se spaljuje, jer ne postoji drugačiji način, tvrdi on.

Zabrana izvoza otpada u Kinu, Tajland, Vijetnam i Maleziju menja svetsku dinamiku. Kada je filipinska vlada vratila 69 kontejnera iz Kanade, došlo je do problema, jer azijske zemlje ne žele da budu deponije. Srednja klasa sve više brine zbog zagađenja, a Kina ovu situaciju rešava brže od drugih zbog političke situacije.

Izvor: BBC Serbian
Željka Vesić