Sunce, vetar i biomasa za čistu energiju

Srbija | Intervju

Vojvodina ima izuzetne potencijale za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a koliko će se ovi resursi iskoristiti i u kojoj meri će industrijski subjekti biti ekološki osvešćeni, najviše zavisi od države, odnosno zakonske regulative i njene dosledne primene, ističe mr Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije Privredne komore Vojvodine

Kroz jedinstveni komorski sistem, Udruženje industrije Privredne komore Vojvodine okuplja industrijske subjekte koji posluju u AP Vojvodini. Trenutno imaju grupacije koje pokrivaju metalski kompleks, energetiku i građevinarstvo, a tu je i Savet za cirkularnu ekonomiju. Kroz ove oblike organizovanja, primenom propisane procedure Udruženje pokreće aktuelna pitanja koja se tiču ovih grana ili industrije u celini, a sve više se bavi i temom energetske efikasnosti. Sa mr Zoranom Trpovskim, sekretarom Udruženja industrije PKV, razgovaramo o tome koliko kompanije koje se bave industrijom prate svetske „zelene” trendove i standarde kad je u pitanju poslovanje. Budući da se u Vojvodini nalazi najviše postrojenja naftne industrije, a istovremeno i najveći potencijal obnovljivih izvora energije, zanima nas u kakvom odnosu stoje najveći ekološki rizici i prednosti u ovoj pokrajini.

Foto: Radivoj Hadžić

EP: Savremena industrija danas je nezamisliva bez čistih tehnologija, obnovljivih izvora, „zelenih” izuma i cirkularne ekonomije. Koliko se Udruženje industrije PKV bavi ovim temama i koliko su firme koje se bave industrijskom proizvodnjom u Vojvodini ekološki osvešćene?

Zoran Trpovski: Teško je dati globalnu ocenu, jer je scena veoma šarolika, posebno ako se ima u vidu da se svest o značaju industrije u celini nakon dužeg perioda ponovo kreirau smislu da je proizvodnja neophodna u cilju stvaranja nove vrednosti. Sigurno je da svaka kompanija pokušava da prati savremene trendove u svojoj oblasti i da ih implementira. Kada je reč o ekologiji, ključna je regulativa, a dosledna primena propisa može da nametne ekološku osvešćenost svim industrijskim subjektima. Mislim da je tu slična analogija sa građanima i njihovom ekološkom svešću, jer su i vlasnici ili odgovorna lica u kompanijama prvo građani, a zatim lica iz tih kompanija. Svest imaš ili neko mora da te „natera” da je stvoriš. U okviru novog koncepta rada Privredne komore Vojvodine, u Udruženju industrije, ali i u Komori u celini, prepoznat je značaj ovih pitanja i siguran sam da će ona u budućnosti biti još značajnija.

EP: Svojevremeno je ustanovljeno da su rafinerije i otpadne vode najveći zagađivači u Vojvodini. Da li se zna koje su danas crne ekološke tačke na industrijskoj mapi Vojvodine?

Zoran Trpovski: Sada je u AP Vojvodini preostala jedna rafinerija i u više navrata je istaknuto da su u modernizaciju i unapređenje tehnologije novi vlasnici uložili značajna sredstva, posebno za povećanje dubine prerade nafte. Znatna sredstva su direktno uložena u zaštitu okoline, a veća zastupljenost goriva sa nižim sadržajem sumpora dalje utiče na manje zagađenje. Ostaje pitanje naftnih bušotina, koje nose određeni ekološki rizik, i rafinerije u Novom Sadu, koja više ne radi, ali je, nažalost, kao i Pančevačka rafinerija, bila meta bombardovanja tokom agresije na našu zemlju. Tokom prethodnih godina u velikoj meri je pominjano zagađenje koje je tom prilikom nastalo i koje još uvek utiče na životnu sredinu. Otpadne vode su generalni problem čitave zemlje te Vojvodina nije izuzetak. Ovo je oblast u kojoj se naše zaostajanje u segmentu zaštite životne sredine možda najbolje uočava. Privredna komora Vojvodine se u celini uključuje u
ova pitanja preko Grupacije za energetiku i energetsko rudarstvo pri Udruženju industrije, kao i drugih oblika organizovanja, naročito kroz nedavno formiran Savet za cirkularnu ekonomiju.

EP: Krajem oktobra prošle godine PKV je održala Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama. Koje su to konkretne aktivnosti i uspešni lokalni projekti koji pokazuju da Vojvodina ide u pravcu razvoja čistih tehnologija?

Zoran Trpovski:  Ovo je bio 13. Forum i Privredna komora Vojvodine je tradicionalni domaćin drugog dana ovog skupa, a glavna zasluga za tradiciju održavanja i aktuelne teme pripadaju gospodinu Tihomiru Simiću i njegovim saradnicima. Poslednji Forum je bio posvećen energetskoj digitalnoj perspektivi Srbije. Drugog dana bilo je mnogo primera iz realnog života, kao što su toplotne pumpe, solarna energija i drugi obnovljivi izvori energije, a posebna sesija je bila posvećena oblasti rashladne tehnike. Tradicionalno, nakon ovog skupa se zaključci i preporuke upućuju donosiocima odluka. Inače, kada se govori o samostalnim akcijama PKV-a, veoma smo ponosni na međunarodni skup održan 2018. godine u organizaciji Grupacije za energetiku i energetsko rudarstvo, koji je bio posvećen svim aspektima korišćenja biomase.

EP: Kakva je perspektiva industrije prerade fosilnih goriva u Vojvodini, a kakva obnovljivih izvora energije?

Zoran Trpovski: Kada je reč o fosilnim gorivima, odgovor na ovo pitanje zna kompanija koja vrši eksploataciju. U zavisnosti od tržišnih trendova u strukturi potrošnje, okolnostima u svetu i drugim elementima, biće realizovana buduća eksploatacija. Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije, Vojvodina predstavlja deo naše države koji ima odlične uslove za razvoj proizvodnje energije iz vetra, sunca i biomase. U zavisnosti od politike države, u smislu realizacije obaveza definisanog učešća ovih izvora u bruto finalnoj potrošnji, kao i od inicijative privatnih investitora u ovoj oblasti, zavisi koliko ćemo čistije energije proizvoditi.

U fokusu:

EP: Jedna od tema kojim se PKV bavila prošle godine bila je i cirkularna ekonomija. Koliko se industrija Vojvodine okreće ovom globalnom trendu koji podrazumeva, pre svega, energetsku i sirovinsku efikasnost?

Zoran Trpovski: Kao što je već pomenuto, tokom prošle godine formirali smo Savet za cirkularnu ekonomiju sa željom da na nivou Pokrajine utičemo na određena pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine i tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Posebnu pažnju posvetićemo odgovornom upravljanju otpadom, jer on nastaje i svakodnevno u našim domovima, ali i u svim sektorima i segmentima industrijske proizvodnje. Svakog dana smo svedoci da privredni subjekti realizuju projekte energetske efikasnosti, efikasnog korišćenja sirovine i druge, koji utiču na njihov finansijski položaj, a u isto vreme pozitivno utiču na okruženje. Mnogo je dobrih primera, možda bi trebalo istaći elektrane na biogas, čiji razvoj je izuzetno značajan, jer se osim proizvodnje energije dobija i visokokvalitetno organsko đubrivo.

Foto: Slobodan Ničić

EP: Koja sredstva ima na raspolaganju vojvođanska industrija za prelaz na čiste tehnologije i energetsku efikasnost?

Zoran Trpovski:  Prilično veliki broj institucija je uključen u finansiranje projekata energetske efikasnosti. Uslovi korišćenja ovih linija definisani su od strane tih institucija i to u znatnoj meri obezbeđuje namensko korišćenje. U isto vreme, različiti nivoi vlasti, od lokalne, pokrajinske do republičke, finansiraju pojedine segmente u vezi sa ovom oblašću. Na kraju, što je možda i najvažnije, sami industrijski subjekti realizuju investicije u ovoj oblasti sa ciljem smanjivanja troškova i bolje produktivnosti svog poslovanja.

EP: Koliko sarađujete sa privrednim komorama Mađarske, Rumunije i Hrvatske, kao najbližim susedima? Koliko možemo da primenimo njihova iskustva u ekološkom unapređenju industrije, budući da su sve tri zemlje članice EU?

Zoran Trpovski:  Trudimo se da iskoristimo svaku mogućnost da predstavimo pozitivna iskustva susednih zemalja u ovoj oblasti. To se nekad odvija preko kolega iz privrednih komora, npr. predstavništva Privredne komore Hrvatske u Beogradu, ali veoma često i preko ambasada, među kojim se posebno ističe Republika Slovačka. Neretko se javljajuprivredni subjekti iz brojnih zemalja koji se bave tim delatnostima i nude svoje usluge. Od pomenutih zemalja, imali smo nekoliko uspešnih skupova organizovanih zajedno sa kolegama iz Mađarske.

EP: Koje aktivnosti Privredna komora Vojvodine planira za tekuću godinu kako bi podstakla intenzivniji razvoj „zelene” industrije?

Zoran Trpovski: Nosioci aktivnosti na ovom planu trebalo bi da budu Grupacija za energetiku i energetsko rudarstvo i Savet za cirkularnu ekonomiju. Ova tela će organizovati odgovarajuće skupove i događaje sa ciljem razvoja ovog segmenta i upoznavanja širokog broja subjekata sa aktuelnim događajima. Bićemo uvek spremni da pomognemo realizaciju svih projekata iz ove oblasti povezivanjem sa institucijama koje donose odluke. Osim toga, veoma dobra saradnja sa državnim institucijama treba da dovede do zajedničkih akcija u organizovanju javnih rasprava, panela i okruglih stolova koji treba da povećaju percepciju javnosti i subjekata kada su teme iz ovih oblasti na dnevnom redu.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.