Šume i vode su naše najveće blago

Vesti | Intervju

Koji su najveći potencijali srpske poljoprivrede, kako ublažiti posledice klimatskih promena i povećati prinose, da li se zaista sprema novi zakon kojim ćemo dozvoliti promet genetički modifikovane hrane i hoćemo li do 2050. ispuniti plan i imati 40 odsto površina pod šumom, razgovaramo sa Branislavom Nedimovićem, ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivreda je sigurno jedan od glavnih stubova srpske ekonomije i svaki napredak koji beleži direktno se odražava i na ukupni privredni rast naše države. Ipak, imajući u vidu da je decenijama bila na udaru teških ekonomskih i političkih kriza, ključne karike u proizvodnom lancu su pokidane, posebno prerađivački deo koji je primaran za oporavak agrara. „Upravo zbog toga svake godine povećavamo subvencije za podizanje prerađivačkih kapaciteta koje se mere desetinama miliona evra, bez obzira na to da li je reč o preradi voća, povrća ili mesa. Rezultati će, verujem, biti sve bolji, jer je za poljoprivredu potrebno vreme da se vrati na čvrsto tlo na kojem je nekada bila. Iako uvek može bolje, lično sam u velikoj meri zadovoljan pravcem kojim se krećemo”, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na početku razgovora za Energetski portal.

EP: Klimatske promene uveliko se osećaju i u našoj zemlji i posebno pogađaju poljoprivredu jer se smenjuju periodi velikih suša i poplava. Postoji li nacionalni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove i šta je do sada konkretno preduzeto da se ublaže posledice globalnog zagrevanja?

Foto: Iz privatne arhive Branislava Nedimovića

Branislav Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je u saradnji sa drugim institucijama izradilo procene uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i pripremilo listu predloga mera adaptacije. Prva verzija izrađena je 2015. godine, a druga 2019. godine. Deo mera, kao što su protivgradna mreža i sistemi za navodnjavanje, Ministarstvo subvencioniše kroz svoje godišnje Programe, kao i kredite za iste. Po pitanju ublažavanja posledica, usklađivanje zakonodavstva  sa Evropskom unijom i sredstva IPARD-a, vode ka tome i pomažu smanjenju emisija u poljoprivredi.

EP: Naši poljoprivrednici se dosta bave voćarstvom, ali svake godine u pojedinim krajevima prinose uništi grad. U decembru prošle godine proradio je prvi automatski protivgradni sistem kod Valjeva koji će pokrivati 13 opština. Kakvi efekti se očekuju već u prvoj godini od ovog jednog sistema, koliko nam ovakvih sistema treba širom Srbije i kad ćemo ih nabaviti?

Branislav Nedimović: Sistem automatizovane odbrane od grada je od decembra u punoj funkciji na teritoriji radarskog centra Valjevo, čime je pokriven Mačvansko-kolubarski okrug, bez opštine Ljig, a sa opštinom Obrenovac. Sistem je puštan u rad po fazama tokom 2019. godine i činjenica je da je već te godine zabeležena minimalna šteta od grada na ovoj teritoriji. Efikasnost ovakvog sistema zaštite od grada je 70 odsto. U Srbiji postoji 13 radarskih centra, u budžetu Ministarstva za 2020. godinu je za automatizaciju centara Užice i Bukulja opredeljeno 600 miliona dinara, a kroz budžet AP Vojvodine predviđena je i modernizacija radarskih centara Fruška gora, Bajša i Samoš. Treba naglasiti da se kroz modernizaciju sistema odbrane od grada, podršku u izgradnji zaštitnih mreža i subvencionisanje osiguranja, poljoprivrednicima pruža maksimalna moguća zaštita od ove nepogode.

EP: U Srbiji je zakonom zabranjena proizvodnja i promet genetički modifikovane hrane. Ipak, često možemo da čujemo kako imamo na hiljade hektara pod GM sojom, kao i da, uprkos Zakonu i proverama na granici, uvozimo proizvode koji čak prelaze 0,9 odsto GM sastojaka. Koliko se ovaj zakon sprovodi i koliko u tome pomaže nedavno otvorena Nacionalna laboratorija za bezbednost hrane?

Branislav Nedimović: Svaka pošiljka koja ulazi u našu zemlju predmet je provere i ispitivanja, te u tom smislu inspekcije apsolutno sprovode kontrole, što znači da se na domaćem tržištu u prometu mogu naći isključivo proizvodi koji ne sadrže GMO. U slučaju da se utvrdi na granici da roba sadrži u bilo kom pogledu veće vrednosti od dozvoljenih, sprovodi se njeno uništavanje ili vraćanje pošiljke isporučiocu.

Prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, ispitivanje GMO i proizvoda od GMO u cilju identifikacije i kvantifikacije genetičke modifikacije u istim, obavljaju ovlašćene i akreditovane laboratorije, kojih je u ovom trenutku pet. One za potrebe Ministarstva poljoprivrede vrše ispitivanje uzoraka bilja i biljnih proizvoda, u cilju identifikacije i kvantifikacije genetičke modifikacije u ispitivanom uzorku.

EP: Da li vi kao građanin bez razmišljanja kupujete proizvode sa rafova ili pažljivo čitate deklaracije? Da li vi imate strah od GM hrane?

Branislav Nedimović: Nemam strah pri kupovini u tom smislu.

EP: Koliko ima istine u najavama dela stručne javnosti da Vlada Srbije priprema zakon kojim će dozvoliti promet GM hrane? Malo-malo, pa se ova tema pokrene u medijima…

Branislav Nedimović: Ne priprema se. Imamo jasan važeći zakon.

EP: Voda je jedno od najvećih prirodnih bogastava Srbije. Ipak, mnoge reke su nam zagađene, izvore pijaće vode, koji nisu nepresušni, eksploatišu uglavnom strane kompanije, a naš hidropotencijal, koji je iznad evropskog proseka, nedovoljno je iskorišćen, zbog čega uvozimo struju. Na koji od ova tri problema je vaše Ministarstvo najviše fokusirano i koje mere preduzimate da se resursi vode u Srbiji sačuvaju i odgovorno koriste?

Foto: Goran Đorđević

Branislav Nedimović: Vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije i kao takve se ne mogu otuđiti. Zakonom o vodama određene su odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće. Velika posvećenost Ministarstva zaštiti voda od zagađivanja ogleda se u pripremi propisa i strateških i planskih dokumenata (zakoni i propisi iz oblasti voda, strategija upravljanja vodama, plan upravljanja vodama i drugi), sa jedne strane, ali i primeni tih propisa kroz mere za izgradnju i rekonstrukciju objekata za sakupljanje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda u naseljima, primeni pravila dobre poljoprivredne prakse i preduzimanje agrotehničkih i drugih mera, kao i sprovođenje svih drugih potrebnih mera za zaštitu voda od zagađivanja. Treba imati na umu da ove mere, ne samo da iziskuju velike investicije koje podrazumevaju milijarde evra, već zahtevaju i vreme od dve do tri decenije za njihovu punu primenu.

Radi realizacije propisanih mera, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede iz sredstava Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, u skladu sa Uredbom o utvrđivanju Programa upravljanja vodama, koju donosi Vlada za svaku kalendarsku godinu, sufinansira izgradnju i rekonstrukciju vodnih objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda, i to: glavnih kolektora, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kolektora prečišćenih voda, kao i izradu tehničke dokumentacije za te vodne objekte.

EP: Kako upravljamo šumama kao prirodnim bogatstvom?

Branislav Nedimović: Šumama u Srbiji se gazduje po principu održivosti, koji podrazumeva upravljanje i korišćenje šuma i šumskog zemljišta na takav način i u takvom stepenu, da se očuva biodiverzitet, a sa druge strane, da se zadovolje odgovarajuće ekološke, ekonomske i socijalne potrebe i današnje i budućih generacija i da se pri tom ne ugroze i oštete neki drugi ekosistemi. Gazdovanje šumama u Srbiji vrši se u skladu sa Strategijom razvoja šumarstva, kao osnovnog strateškog dokumenta u sektoru šumarstva, i u skladu sa Zakonom o šumama usvojenim 2010. godine.

Za sve šume u Srbiji, bilo da su u državnom ili privatnom vlasništvu, izrađuju se planski dokumenti na osnovu kojih se vrši gazdovanje. Državnim šumama gazduju javna preduzeća, a privatnim šumama gazduju njihovi vlasnici. Država kao donosilac Zakona o šumama prati njegovo sprovođenje preko Republičke šumarske i lovne inspekcije, koja podjednako prati implementaciju Zakona i u državnim i u privatnim šumama.

Ono čime se možemo pohvaliti jeste da se obim ilegalnih aktivnosti smanjuje iz godine u godinu i da velikog uticaja na to imaju aktivnosti koje mi, kao Ministarstvo, sprovodimo, a koje se sastoje najpre od primene preventivnih mera, a ukoliko to zahtevaju pojedinačni slučajevi, i od kaznenih mera u skladu sa Zakonom.

Foto: Vesna Mijailović

EP: Koliko smo blizu ostvarenja strategije da sa sadašnjih 30 odsto površina pod šumom dođemo do 42 odsto do 2050?

Branislav Nedimović: Prema podacima Nacionalne inventure šuma, koja je izvršena u periodu 2004-2006, šumovitost Srbije iznosi 29,1 odsto. Međutim, ono što treba istaći je da u Srbiji imamo opštine poput Majdanpeka, sa oko 70 odsto šumovitosti, a sa druge strane Kikindu, sa 0,5 odsto šumovitosti. Možda ne treba pričati o šumovitosti na nivou cele zemlje, već se detaljnije posvetiti povećanju šumovitosti opština koje imaju najmanju površinu pod šumom, a to su uglavnom opštine u AP Vojvodini. Trenutno se implementira projekat koji je finansiran od strane Globalnog fonda za životnu sredinu, u okviru kog se sprovodi nova Nacionalna inventura šuma.

Ono što možemo očekivati jeste da će šumovitost svakako biti iznad 30 odsto usled podizanja novih šuma. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kroz Budžetski fond za šume svake godine izdvaja sredstva za pošumljavanje državnih šuma i privatnih parcela. Samo u 2019. godini sredstva ovog fonda namenjena za pošumljavanje iznosila su 80.000.000 dinara, dok je u 2020. godini planirano 90.000.000 dinara.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Intervju je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.