Šuma kod Černobilja i dalje u plamenu – povišena opasnost od radioaktivnog zračenja

Vesti | Svet | Goriva | Nuklearna energija

U subotu, 4. aprila, šumu u blizini Černobilja su, prema saopštenju ukrajinskih vlasti, zahvatila dva požara koja su rezultovala evakuacijom žitelja obližnjih sela. Deset dana kasnije, vatra je pod kontrolom, ali drveće i rastinje i dalje gori i plamena stihija se približila na oko 1 kilometar udaljenosti od nekadašnje nuklearne elektrane, upozorava ruski ogranak organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis, dodajući da je načinjena veća šteta u odnosu na onu koju navode nadležni organi.

Prema stavu aktivista Grinpisa zasnovanog na satelitskim snimcima, požar predstavlja opasnost za povišen nivo radioaktivnog zračenja. Nasuprot tome, služba za hitne situacije u Ukrajini je iznela u javnost podatke da se radijacija u pogođenoj oblasti nije promenila, kao ni u prestonici zemlje Kijevu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Snimci napravljeni iz vazduha pokazuju spaljenu, pocrnelu zemlju, ugljenisane panjeve i stabla koja i dalje tinjaju.

Prošle nedelje, zvaničnici su izjavili da su našli osumnjičenog za izazivanje požara paljenjem suve trave i smeća u tom području. Taj 27-godišnjak je rekao da je palio „iz zabave“, a da zatim nije uspeo da ugasi vatru koju je vetar naglo proširio.

Predstavnici vlasti su još 4. aprila istakli da gori površina od 20 hektara, ali Grinpis veruje da je već tada bilo reč o čak 12.000 hektara ugroženih vatrom. Zaključno sa 13. aprilom, požar se proširio na 34.400 hektara.

Požari su uobičajena pojava na šumovitom prostoru nedaleko od ugašene nuklearne elektrane.

Černobilj je u aprilu 1986. godine bio žarište najveće mirnodopske nuklearne katastrofe u istoriji. Eksplozija četvrtog reaktora tamošnjeg postrojenja prouzrokovala je zagađenje značajnog dela Evrope.

Ubrzo nakon katastrofe, uspostavljena je zona isključenja koja zahvata površinu od gotovo 3 hiljade kvadratnih metara. Na kobnom reaktoru, izgrađen je betonski sarkofag. Proizvodnja električne energije s tog mesta stala je tek 2000. godine.

Jelena Kozbašić