Subvencije za ugalj od gotovo 659 miliona evra u 2017. sprečavaju Srbiju u energetskoj tranziciji

Vesti | Srbija | Goriva

Foto-ilustracija: Pixabay

Državne subvencije za iskopavanje i sagorevanje uglja u Srbiji daju uglju neopravdanu prednost u odnosu na druge izvore energije i sprečavaju tranziciju prema održivom i efikasnom energetskom sistemu, pokazuje nova studija, objavljena 25. marta 2019. godine, koju je naručio Sekretarijat Energetske zajednice.

Država Srbija je, prema najnovijem istraživanju, tokom 2017. godine dala direktne subvencije u iznosu od 84,37 miliona evra, a indirektne u visini od 574,38 miliona evra – ukupno 659 miliona evra.

Zemlje zapadnog Balkana su u periodu od 2015. do 2017. godine direktno subvencionisale iskopavanje i sagorevanje uglja sa čak 504 miliona eura. Srbija je izdvojila čak 299,35 miliona eura u direktnim subvencijama za sektor uglja tokom tog perioda, ili skoro 100 miliona eura godišnje – što je najveći iznos među državama zapadnog Balkana.

Najveću korist od subvencija je imala PEU Resavica, dok je Vlada otpisala stare dugove Elektroprivrede Srbije i pružila podršku u obliku garancija za  uzimanje kredita za izgradnju TE Kostolac B3 i ugradnju filtera na druge termoelektrane.

Sveukupno, Srbija je u periodu od 2015. do 2017. subvencionisala ugalj skoro tri puta više nego obnovljive izvore energije, koji su dobili 102,4 miliona eura, iako je za očekivati da će podrška za obnovljive izvore energije porasti kada se budu pustile u rad još neke vetroelektrane pre 2020. godine.

Uz direktne subvencije, zemlje zapadnog Balkana daju i indirektne subvencije termoelektranama na ugalj. Prema studiji, zbir indirektnih subvencija u regionu je za 2017. godinu iznosio 1,06 milijardi eura. Najveći udeo u ovome su neplaćene emisije CO2, jer još uvek ni jedna država u regionu nije u obavezi da plati naknadu za emisije CO2, za razliku od članica EU. Prema studiji Energetske zajednice, Vlada Srbije je samo u 2017. godini propustila priliku da prikupi 484 milion eura u naknadama za CO2 koje se mogu upotrebiti za nove investicije u čistije izvore energije. Međutim, ne treba zaboraviti da će sve termoelektrane morati plaćati ovu naknadu već u roku od nekoliko godina, a najkasnije po ulasku u EU, tj. prema nekim naznakama do ovoga će morati doći i pre ulaska u EU.

“Srbija, kao i svaka zemlja zapadnog Balkana, mora poštovati pravila iz ugovora sa Energetskom zajednicom i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja zabranjuju državne subvencije preko kojih određene firme stvaraju prednost na tržištu,” objasnio je Zvezdan Kalmar, predstavnik udruženja CEKOR.

“Ovo nije samo pitanje naših obaveza – važno je i za građane i za investitore da postoje jasna pravila koja stvaraju pravedne uslove na tržištu i sprečavaju bacanje javnih sredstava na zastarele tehnologije. Krajnje je vreme da Vlada Srbije prizna da je spaljivanje uglja za dobijanje električne energije stvar prošlosti i da se državna pomoć što više usmeri ka štednji energije, energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima,” zaključio je Kalmar.