Stručnjaci zabrinuti za budućnost Plavskog jezera

Vesti | Region

 

Foto: Agencija Anadolija

Foto: Agencija Anadolija

Plavsko jezero, najveće ledničko jezero u Crnoj Gori, o kome se decenijama nije vodila briga na pravi način, nalazi se na prekretnici kada je u pitanju njegov opstanak.

Već decenijama, jezero se smanjuje, što je rezultat prirodnog procesa, ali i delovanja ljudskog faktora.

Delovi jezera koji su pre bili kupališta, sada su obrasli trskom, ševarom i travom.

Ti delovi jezera se polako pretvaraju u livade, a na pojedinim mestima, kao što je to slučaj sa obalom u blizini splava, trava je od obale prema središtu jezera zahvatila pojas širok oko 50 metara, a negde i više.

Edin Jadadić, direktor Turističke organizacije Plav, kaže da je Plav decenijama prepoznat po Plavskom jezeru, i sigurno je da njegovim eventualnim nestankom ni grad ni okolina, kao ni celokupan ovaj ambijent u podnožju Prokletija ne bi bio isti.

– Suvišno je govoriti o značaju Plavskog jezera za građane Plava i o njegovom turističkom potencijalu za sever Crne Gore. Osim meštana, jezero svakodnevno posećuju i građani susednih opština, koji dolaze u šetnju njegovim obalama, vožnju čamcima i pedalinama, na pecanje, ili da se kupaju na splavu. Za brojne posetioce iz inostranstva koji dolaze u Plav i na Prokletije, jezero je nezaobilazna destinacija. Ipak, napomenuću samo to da će se iduće godine upravo na Plavskom jezeru održati Evropsko prvenstvo u mušičarenju – flajfišingu. Osim jezera, takmičenje će se organizovati i na reci Ljuči koja se uliva u jezero, i na Limu, koji izvire iz jezera, kaže Jadadić.

Veruje da iako je problem evidentan, da se nije zakasnilo još uvek.

– Iako se do sada problemima sa kojima je jezero suočeno nije posvetila ozbiljna pažnja, mislim da se i nije zakasnilo, ako se u kontinuitetu nastavi sa daljim radom, i ako se sve ne završi samo na izradi Studije revitalizacije i zaštite Plavskog jezera. Naravno, to je bio prvi korak i sada se ne sme stati. Nažalost, Opština Plav nije u mogućnosti da taj problem reši sama i zato će, verovatno, najveći deo posla pasti na državu i resorna ministarstva, jer će izvođenje predviđenih radova na njegovoj zaštiti koštati i nekoliko miliona eura, poručuje Jadadić.

Stručnjaci koji su radili na Studiji revitalizacije i zaštite Plavskog jezera, smatraju da bi određenim kontrolisanim intervencijama trebalo sačuvati biodiverzitet i protočnost jezera i sprečiti dalje nasipanje. Ukoliko se to ne učini, procene su da bi se za 50 do 100 godina Plavsko jezero pretvorilo u baru, odnosno močvaru.

Milisav Pajević