Šta je društveno odgovorno poslovanje?

Srbija

Foto: pixabay

Društveno odgovorno poslovanje ili društvena korporativna odgovornost je trend koji sve brže raste u poslednjih nekoliko godina.

Društveno odgovorno poslovanje (DOP) nastalo od termina Corporate social responsibility (CSR), iako relativno nov koncept postao je sastavni deo funkcionisanja preduzeća u razvijenim zemljama.

Istraživanja su pokazala da je čak 66% potrošača globalno, spremno da da više novca na neki proizvod ako je kompanija društveno odgovorna. Takođe potrošači su često okrenuti protiv kompanija koje krše propise, zagađuju životnu sredinu, koriste dečji rad, optužene su ili su osuđene zbog zlostavljanja na radu, diskriminacije ili loših uslova rada zaposlenih. Iz ovih razloga, kompanije žele da budu prepoznate kao odgovorne.

Izučavanje etičkog ponašanja korporacija uz ukazivanje na njihove socijalne uloge i društvenu odgovornost postalo je aktuelno šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pojavom raznih društvenih pokreta, koji su kritikovali tadašnji tradicionalni korporacijski menadžment zasnovan isključivo na ostvarivanju profita. Pojam korporativna društvena odgovornost se vezuje za autora Harolda Bovena koji ga definiše kao obavezu preduzetnika da sprovede one poslovne politike, donese one poslovne odluke, ili slede one poslovne aktivnosti poželjne sa stanovišta ciljeva i vrednosti društva u kome posluju.

Jednostavnije rečeno korporativna odgovornost podrazumeva celokupno delovanje firme u odnosu prema zaposlenima, kupcima, dobavljačima, poslovnim partnerima, akcionarima, društvenoj zajednici, ali i način na koji se poštuju zakonski propisi, doprinosi očuvanju životne sredine i utiče na sveopšte poboljšanje društvenog okruženja.

Društveno odgovorno poslovanje u oblasti zaštite životne sredine obuhvata proces proizvodnje, odnosno korišćenja energije za obavljanje aktivnosti gde se prednost daje obnovljivim izvorima energije; zatim društveno odgovorne kompanije koriste materijale i sirovine manje štetne po čovekovu okolinu, poštuju standarde ekološke proizvodnje i upravljanja otpadom. Koriste efikasnije sisteme proizvodnje koji troše manje enegije i ne zagađuju životnu sredinu. Reciklaža i ponovna upotreba proizvoda i sirovina takođe spadaju u važan segment DOP-a.

Kada je reč o neproizvodnim kompanijama, one osim korišćenja obnovljivih izvora energije mogu pospešivati proizvodnu industriju favorizujući proizvode onih kompanija koje promovišu standarde zaštite životne sredine i posluju u skladu sa njima. Osim toga, sve kompanije mogu podržati državne i privatne projekte iz ove oblasti, kako kroz direktno finansiranje, tako i kroz volontiranje. Zaštita životne sredine može imati i konkretne ekonomske benefite. Na primer, smanjenje uložene energije i materijala automatski povećava konkurentnost na tržištu i smanjuje cenu proizvoda, što uvećava profit kompanije. Korišćenje jeftinijih recikliranih sirovina može smanjiti cenu proizvodnje, a kompanije koje uvedu inovativne, moderne tehnologije da bi umanjile loš uticaj na životnu okolinu, imaće znatno veći broj privlačnih radnih mesta i moći će da budu konkurentnije i na tržištu rada. Takođe, kompanije koje su prepoznate kao društveno odgovorne lakše dobijaju grantove iz stranih fondova za svoje projekte, a u nekim zemljama dobijaju raznorazne olakšice od strane država, kao što je oslobađanje od jednog dela poreza.

Iako postoji određeni broj preduzeća koja posluju na ovaj način, Srbija i dalje kaska za ostatkom razvijenih zemalja kada je reč o društveno odgovornom poslovanju. To znači da je ona odličan poligon za razvijanje ovakvog tipa biznisa i da postoji sjajna prilika za kompanije da promene svoj način poslovanja i time postanu lideri odgovornog poslovanja u Srbiji i regionu.

Milan Zlatanović