Evo šta gasna industrija ne želi da znate

Foto: pixabay

Da li je gas zaista čist, siguran i neophodan kao što tvrdi gasna indrustrija? Naučnici i politički analitičari razmatraju ova pitanja nakon otkrića da je gasna industrija potrošila preko 100 miliona dolara u 2016. godini kako bi uticala na klimatsku i energetsku politiku EU.

Novi izveštaj Evropske korporativne opservatorije, ove sedmice pokazao je da je gasna industrija potrošila 104 miliona evra u 2016. godini i uposlila skoro 1000 lobista kako bi lobirali za komesare EU koji su zaduženi za klimatsku i energetsku politiku.

Ovo su neki od najčešćih argumenata koje je iznela industrija gasa kako bi se osigurala da Evropa ostane zavisna od fosilnih goriva u narednim decenijama.

Gas je jedan od najčistijih, najsigurnijih i najpouzdanijih izvora energije

Ne baš, zaključuju naučnici. Dok emituje manje od pola ugljen dioksida od sagorevanja uglja, prilikom ekstrakcije gasa iz zemlje i njegovog transporta generišu se velike količine metana.
Metan koji je glavni sastojak prirodnog gasa čini oko 16% svih gasova staklene bašte, ali se procenjuje da ima mnogo snažniji efekat zagrevanja bez obzira na to što se u atmosferi razlaže brže od ugljenika.
Tokom ekstrakcije i transporta gasa, dešava se da on procuri. Između 2 i 4 % gasa proizvedenog od 2006. do 2011. godine iscurelo je u atmosferu a procenat koji je veći od 3% dovoljan je da anulira sve benefite korišćenja gasa u odnosu na ugalj.

Gas je neophodan korak u razvoju post-ugljeničnog društva

Eksperti za javne politike tvrde da gas neće pomoći u postizanju klimatskh ciljeva Evrope već da će na duže staze ugroziti smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Projekcije industrije govore da će do 2040. godine emisije od gasa iznositi oko 600 miliona tona ugljen dioksida, što je 13% današnjih emisija.
Lisa Fišer, savetnik za politike klimatskih promena kaže da ovi brojevi nisu u skladu sa ciljevima EU koji podrazumevaju smanjenje od 80% do 2050. godine kao ni sa društvom nultih emisija Pariskog sporazuma.

Potražnja za gasom će nastaviti da raste u narednim godinama

Analitičari imaju razloge da veruju da je ova tvrdnja zasnovana na netačnim projekcijama.
ENTSO-G, industrijska grupa sastavljena od kompanija za gasnu infrastrkturu, koja savetuje Evropsku komisiju, precenjivala je potražnju za gasom i ranije. Na primer, uprkos prethodnim projekcijama značajnog povećanja potražnje EU za gasom u 2016. godini ona je pala za 1/5 u odnosu na 2010. godinu.
Fišer je izjavila da su proračuni zasnovani na kratkoročnim i ograničenim faktorima kao što su podaci o prelazu sa uglja na gas i varijacijama temperature. Ali dugoročni činioci se često ignorišu. Oni podrazumevaju naglo opadanje cene obnovljivih izvora energije kao i povećanje energetske efikasnosti zgrada i industrije.

Gas je pouzdan izvor energije

Oni koji se zalažu za energetsku efikasnost takođe tvrde da je gas ozbiljna prepreka za preuzimanje tržišta od stranje obnovljivih izvora energije.
Anton Lazarus, portparol Evropskog biroa za životnu sredinu, rekao je: “Postoji istorijski konsenzus o potrebi da se deluje na klimatske promene kako bi se sačuvala planeta za buduće generacije. Umesto da investiramo u skupu grešku, moramo da vidimo kako industrija smanjuje količinu energije koja se troši i podržava dokazane obnovljive izvore energije. Gas nije odgovor!”
Slični zaključci su nedavno istaknuti u izveštaju Evropske korporativne opservatorije:
“Umesto što ulaže u energiju vetra, vode i sunca, EU svoju strategiju o bezbednosti energije vidi u povećanju dotoka gasa iz Azerbejdžana i Alžira ( dve zemlje sa niskom stopom ljudskih prava), kao i više drugih koji prolaze kroz Evropu”.

Milan Zlatanović

Izvor: metamag