Sredozemno more ima rekordni stepen zagađenosti mikroplastikom

Region

Foto: Pixabay

Sredozemno more pretvara se u opasnu plastičnu zamku, s rekordnim stepenom zagađenosti od mikroplastike koja preti morskim vrstama i ljudskom zdravlju, pokazuje novi izveštaj WWF-a koji je objavljen u zemljama širom sveta.

Povodom Svetskog dana okeana, koji se obeležen 8. juna, alarmatni izveštaj WWF-a “Izlaz iz plastične zamke: spasavanje Sredozemlja od plastičnog zagađenja” ukazuje na dramatične posledice prouzrokovane prekomerno korišćenjem plastike, lošim upravljanjem otpadom i masovnim turizmom po jednu od najposećenijih regija na svetu.

Prikupljanjem najnovijih podataka i naučnih dokaza o upotrebi plastike u Evropi, te mnogih primera kako ona utiče na morske ekosisteme, izveštaj predstavlja iscrpan plan hitnih mera koje institucije, kompanije i građani moraju preduzeti kako bi sprečili da plastični otpad stigne u more.

– Uticaji plastičnog otpada na Sredozemlju osećaju se širom sveta i uzrokuju ozbiljnu štetu i prirodi i ljudskom zdravlju. Ako se zagađenje plastikom poveća, biće ugrožen ugled Sredozemlja kao vrhunske turističke destinacije i izvora kvalitetnih proizvoda iz ribarstva, čime će se ugroziti lokalne zajednice koje zavise od tih sektora. Problem plastike je takođe simptom celokupnog pada zdravlja Sredozemlja i mora poslužiti kao poziv na konkretnu akciju, izjavio je Džon Tenzer, glavni koordinator programa za zaštitu mora i okeana WWF International.

Proizvodi od plastike danas čine 95 odsto otpada koji pluta Sredozemnim morem ili leži na plažama. Većina plastičnog otpada u moru dolazi iz Turske i Španije, a zatim iz Italije, Egipta i Francuske. Zbog povećanog turizma, količina otpada u moru svakog leta povećava se za čak 40 odsto.

Veliki plastični delovi povređuju, guše i često ubijaju morske životinje, uključujući zaštićene i ugrožene vrste kao što su morske kornjače i sredozemna morska medvedica.

Upravo je mikroplastika, manja i podmuklija, dostigla rekordni nivo koncentracije od 1,25 miliona komada po kvadratnom kilometru u Sredozemnom moru, gotovo četiri puta više nego na “plastičnom ostrvu” pronađenom u Tihom okeanu.

– U Evropi proizvodimo ogromnu količinu plastičnog otpada, a milioni tona plastike svake godine završe u Sredozemnom moru. U kombinaciji sa poluzatvorenim Sredozemljem, to je  dovelo do toga da mikroplastika dostigne rekordne nivoe koncentracije, preteći morskim vrstama i ljudskom zdravlju, kaže Mosor Prvan, stručni saradnik za zaštitu mora u WWF Adriji.

Kašnjenja i “rupe” u upravljanju plastičnim otpadom u većini sredozemnih zemalja, su prema izveštaju među glavnim uzrocima plastičnog zagađenja.

Od 27 miliona tona plastičnog otpada proizvedenog svake godine u Evropi, samo jedna trećina se reciklira, a polovina plastičnog otpada u Italiji, Francuskoj i Španiji završi na otpadu. Reciklirana plastika trenutno iznosi samo šest odsto potražnje za plastikom u Evropi.

Plastično zagađenje je preveliki problem da bi ga rešio samo jedan kontinent, jedna vlada ili jedan industrijski sektor. Samo delujući zajedno možemo osloboditi naše okeane, mora, reke, gradove i živote od nepotrebne plastike, zaključio je Mosor Prvan.

WWF poziva vlade, kompanije  i pojedince da usvoje niz mera za smanjenje zagađenja plastičnim otpadom u urbanim, obalskim i morskim sredinama na Sredozemlju i na globalnom nivou.

Milisav Pajević