Srbiji za EU potrebne 10 puta veće zalihe naftnih derivata

Srbija | Nafta

naftZemlje članice EU moraju da imaju krizne zalihe nafte za bar 90 dana, a isto čeka i Srbiju na putu ka članstvu u Uniji, rečeno je danas na okruglom stolu „Iskustva nacionalne Agencije za skladište nafte i derivata nafte Nemačke“, uz opasku da Srbija trenutno ima 10 puta manje zaliha od toga. Na skupu u organizaciji Senata privrede Srbije i Privredne komore Srbije, govorili su predstavnici nemačkih agencija koje se bave naftom, a koji su preneli da EU traži da zemlje članice imaju krizne zalihe naftnih derivata, poručivši da je sada trenutak zbog niske cene nafte, da Srbija povoljno dopuni svoje zalihe. Predstavnik nemačke Agencije za skladištenje naftnih derivata Tomas Kal, rekao je Tanjugu da zemlje, kada uđu u EU, moraju uspostaviti krizne zalihe gorivom, tako da će to morati da učini i Srbija.

On je kazao da su Ministarstvo energetike Srbije i nadležna agencija, već uspostavili kontakt sa Nemačkom, kako bi se upoznali sa iskustvom te zemlje u ovoj oblasti. Kal je, boravak u Beogradu, iskoristio i za sastanke sa srpskim vlastima, tokom kojih je, kako je preneo, saznao da Srbija ima zalihe naftnim derivatima za devet dana. S tim u vezi je poručio da će Srbija, na putu ka članstvu u EU, morati te zalihe da poveća deset puta. Prema njegovim rečima, Srbija je prve korake već preduzela i na dobrom je putu da ispuni direktive EU. On je naveo da je ispunjavanje uslova u vezi kriznih zaliha skup poduhvat, ali i da trenutno, zbog niske cene nafte, zalihe mogu da se jeftino nabave.

Međutim, Kal ukazuje da je čuo da nadležna agencija u Srbiji mora naftne derivate za potrebe zaliha nabavljati po cenama koje su oporezovane, te naglašava da bi bilo bolje, kao što je to slučaj u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, da se derivati za zalihe ne oporezuju. Predstavnik Udruženja preduzeća iz sektora energetike Nemačke Valter Domhof potvrđuje da bi Srbija, pred članstvo u EU, morala da uspostavi 90-to dnevne krizne zalihe goriva. Takve zalihe, kako je dodao, moraju da imaju sve zemlje u EU. Domhof naglašava da Brisel svojim direktivama ne ograničava delovanje nacionalnih država, već im ukazuje na put kojim treba ići.

On ističe da nacionalne države u Briselu prenose svoje zahteve i predloge, koji se posle pretaču u zajedničke direktive. Te direktive su, kako ocenjuje, ograničenja „ka lošem“, dok dozvoljavaju još modernije i bolje nacionalne mere. Domhof je ukazao da su potrebna strukovna udruženja, koja bi sarađivala sa vladom, prenosila svoje predloge, a od vlade učila koji su ciljevi države. S tim u vezi je naveo da politika želi energetski preokret, koji bi išao sve više ka izvorima obnovljive energije, a smanjio ovisnost od fosilnih energenata.

V.V.

www.tanjug.rs