Robert Nigard: Srbija poseduje kapacitete za upravljanje novim investicijama u ekologiji

Predstavljamo

Fotografija: imagebank.sweden.se

Švedska vladina agencija za međunarodni razvoj i saradnju SIDA osnovana je sa misijom da doprinese smanjivanju siromaštva na globalnom nivou i da obezbedi humanitarnu pomoć u kriznim područjima širom sveta. U našoj zemlji SIDA je prisutna više od dve decenije pružajući mnogostruku pomoć i podržavajući reforme u brojnim sektorima, koje Srbija mora preduzeti kako bi postala članica Evropske unije. Tu spada i sektor zaštite životne sredine u kom se suočavamo sa velikim brojem izazova i suštinskih problema. Prepoznavši ovu oblast kao jednu od najvažnijih kada je reč o uticaju na nacionalno zdravlje, SIDA je samo tokom prethodne godine donirala 605.000 dolara za projekte za opštu zaštitu životne sredine kao i 271.000 dolara za sanaciju pogona za vodosnabdevanje i kanalizaciju, dok je najveća finansijska podrška (7,2 miliona dolara) odobrena za unapređenje upravljanja, demokratije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.

U promociji razvojne saradnje SIDA zastupa holistički pristup prema životnoj sredini i rodnoj ravnopravnosti objašnjava nam Robert Nigard, prvi sekretar Odeljenja za međunarodnu razvojnu pomoć Švedske u Srbiji.

„U Švedskoj su ove dve oblasti stavljene u prvi plan, i one bi stoga trebalo da budu sastavni element aktivnosti u svim drugim sektorima. Na primer, trebalo bi da se analizira kakve su posledice na životnu sredinu kao i socijalno-ekonomski efekti svih projekata koji se generalno bave razvojem, kao što su industrijski ili urbani razvoj, poljoprivredna proizvodnja, upravljanje vodama i drugo.”

S obzirom na ovaj generalni stav, Švedska je podržala i projekte koji imaju izvestan uticaj na životnu sredinu iako im to nije glavni cilj. Na primer, Švedska daje finansijsku podršku organizacijama civilnog sektora (kao što je REC) i Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO), iako zaštita životne sredine nije njihova glavno polje delatnosti već su to upravljanje i demokratija. Od ukupnog godišnjeg budžeta koji trenutno iznosi 11 miliona eura, 51 odsto sredstava u 2017. godini dodeljeno je projektima direktno iz oblasti zaštite životne sredine i oni su činili 34 odsto od ukupnog broja podržanih projekata. Trenutno se sprovodi 6 projekata za zaštitu životne sredine koji se odvijaju u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a prema rečima Roberta Nigarda, očekuje se da se oni realizuju tokom četvorogodišnjeg perioda.

„Verujemo da je Švedska agencija za zaštitu životne sredine pružala konstruktivnu podršku pregovorima Vlade Srbije u vezi sa otvaranjem Poglavlja 27 u sklopu procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ova agencija je takođe obezbedila pomoć savetnika (bivšeg ministra životne sredine u Litvaniji) koji je vodio slične pregovore u svojoj zemlji. Veliki deo te podrške sastoji se u proceni realnih tranzicionih perioda tokom kojih bi Srbija mogla da ispuni ciljeve navedene u različitim direktivama. U slučaju da ciljevi ne budu ispunjeni na vreme, Srbija bi mogla da se suoči sa velikim novčanim kaznama ili da propusti prilike za privlačenje velikih investicija, što se desilo nekim od članica EU koje su se nedavno priključile.”

Pre nekoliko godina Švedski inspektorat za hemikalije (SCI) započeo da pomaže srpskom Hemijskom institutu kroz program doniranja opreme i održavanja obuke u vrednosti od 200.000 evra na godišnjem nivou kako bi se unapredilo upravljanje registrom hemikalija u Srbiji. Od pre dve godine, Švedska takođe podržava Centar za čistiju proizvodnju Srbije koji se nalazi u okviru Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu kako bi postrojenja za intenzivan uzgoj živine i svinja mogla da dobiju integrisane dozvole radi ograničenja industrijske emisije, a shodno IPCC direktivi o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Vrednost ovog projekta je procenjena na pola miliona evra godišnje. Glavni cilj projekta „IPPC farme” je da pomogne nadležnim organima u Srbiji i rukovodiocima u procesu usvajanja održivog pristupa za primenu IPPC/ IE direktiva u postrojenjima za intenzivno odgajanje živine i svinja. Projekat je obuhvatio više od 50 gazdinstava kao i celokupan proces, počevši od izrade IPPC prijave za dozvolu (uz učešće i rad sa farmama), preko pisanja dozvola (rad sa nadležnim ministarstvom i opštinama), pa do sprovođenja i praćenja aktivnosti vezanih za provere usaglašenosti sa zahtevima za izdavanje dozvola (rad sa republičkim i lokalnim inspektorima). „Očekujemo da će oko 10 farmi imati IPPC dozvole u roku od godinu dana”, kaže Robert Nigard i još jednom naglašava da je čitav program SIDE usmeren ka pružanju pomoći Srbiji pri pridruživanju Evropskoj uniji. „Švedska je pružila Ministarstvu zaštite životne sredine tehničku podršku u rešavanju 15 od 20 projekata sa ključnim problemima iz oblasti upravljanja otpadom i tretmanom otpadnih voda, koji potiču iz 2012. godine.”

SIDA zastupa holistički pristup prema životnoj sredini i rodnoj ravnopravnosti objašnjava nam Robert Nigard, prvi sekretar Odeljenja za međunarodnu razvojnu pomoć Švedske u Srbiji

Fotografija: privatna arhiva

PRIMERI PROJEKATA KOJI SU DO SADA DOBILI POMOĆ SIDE:

Analiza opcija za upravljanje otpadom u Kragujevcu
Procena rizika za deponiju Kalenić
Nacrt za deponije u Zrenjaninu
Projektni zadatak za izradu studija i projekta postrojenja za prikupljanje i tretman otpadnih voda u Batajnici (Beograd)
Studija za regionalni sistem za upravljanje otpadom u Novom Sadu
Studija izvodljivosti za otpadne vode u Nišu
Pregled tehničke dokumentacije za liniju mulja u Leskovcu

Osim ovoga, Švedska je pružila pomoć za izgradnju stanice za prenos otpada u Čačku, puštanje u rad sanitarne deponije u Pančevu, stabilizaciju regionalne deponije Duboko, uvođenje recikliranja u domaćinstvima u Arilju, izgradnju reciklažnog centra u Bajinoj Bašti i za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Kruščica kod Bele Crkve. U 2016. godini dve konsultantske kuće dobile su na tenderu ugovor o pružanju tehničke pomoći Ministarstvu ekologije u sektoru upravljanja otpadom i tretmana otpadnih voda za period od 4 godine.

Da bi neki projekat mogao da se kvalifikuje za sredstva iz fonda SIDE bitno je da bude u skladu sa generalnim uslovima koji važe za EU IPA fondove, dakle pravne tekovine Evropske unije su glavni kriterijum pri odabiru projekata. Drugi kriterijum se ogleda u tome koliko država Srbija učestvuje u realizaciji projekta u smislu raspoloživog osoblja ili iznosa potrebnih sredstava. Nakon dobijanja predloga od srpskog partnera, zapravo mahom od Ministarstva zaštite životne sredine, Ambasada priprema detaljnu analizu predloženog budžeta, često angažuju i konsultantske kuće koje su upoznate sa razvojnim ciljevima SIDE i sa situacijom i zakonodavstvom u Srbiji, kako bi doneli pravu odluku.

S obzirom na potrebu velikih i dugoročnih ulaganja u postrojenja za tretman otpadnih voda i upravljanje otpadom u svim gradovima i opštinama u Srbiji, neophodno je formirati spisak prioritetnih projekata za nansiranje iz EU IPA fonda. „Mislim da je Vladi bilo teško da sastavi takav spisak sa dobro pripremljenim, jakim projektnim predlozima. U mnogim slučajevima ovi projekti zahtevaju projektovanje, izgradnju i operativnu/radnu tehnologiju koja nikad ranije nije bila primenjena u Srbiji, pa je izvesno kašnjenje očekivano. Imajući ovo u vidu, verujem da je došlo vreme da Ministarstvo zaštite životne sredine dobije više osoblja i uspostavi jasnu strategiju i čvrstu saradnju sa lokalnim vlastima u svim gradovima i opštinama kako bi se ostvario napredak”, objašnjava nam Robert naglašavajući da je Srbija navela kao svoj kratkoročni prioritet uspostavljanje separacije na izvoru, počevši od sistema za suve i vlažne frakcije, a kao dugoročni cilj uvođenje sistema koji omogućava stopu recikliranog komunalnog otpada u minimalnom procentu od 50 odsto do 2030. godine.

Prelazak na kulturu recikliranja predstavlja jedan od najvažnijih koraka u stvaranju projekata i investicija. Prema Članu 53 Nacionalnog plana o upravljanju otpadom, lokalne samouprave su dužne da uvedu i primenjuju selekciju i odvojeno prikupljanje otpada za recikliranje, najkasnije u roku od 3 godine nakon stupanja ovog zakona na snagu (zakon je stupio na snagu 2016), a domaćinstva i drugi lokalni proizvođači komunalnog otpada u obavezi su da razvrstavaju otpad za reciklažu.

„Procenjuje se da u Srbiji ima više od 3.000 neuređenih ili divljih deponija koje bi trebalo zatvoriti i urediti a u međuvremenu preusmeriti odlaganje otpada na neku od 26 regionalnih sanitarnih deponija. U Švedskoj se ne reciklira samo 5 odsto otpada što je cilj kome teži Evropska unija. Neophodno je da se uvede razvrstavanje otpada na samom „izvoru” ili u „domaćinstvu” da bi se smanjili troškovi funkcionisanja regionalnih sanitarnih deponija” navodi Robert Nigard i kaže da se tako smanjuje stepen iskorišćenosti deponijskog prostora, kao i troškovi transporta mešovitog otpada, a ujedno se stvaraju nova radna mesta i ubiru prihodi od sekundarnih sirovina. Ipak, činjenica je da recikliranje više košta u odnosu na puko ispuštanje smeća na zemlju.

Promena ponašanja nikada nije jednostavna i veliki je izazov ubediti građane da dobrovoljno preuzmu dodatni posao razvrstavanja otpada prema različitim vrstama materijala ukoliko oni sami u popunosti ne razumeju i prihvate razloge od kojih će direktno ili indirektno imati koristi.

Prema Robertovim rečima, iskustva iz drugih zemalja koje su prolazile kroz iste procese pokazala su da izgradnja savremenih infrastruktura za vodu i otpadne vode zahtevaju najve i napor, značajna sredstva i vreme. Delegacija Evropske unije je procenila, a Švedska je saglasna s tom ocenom, da su upravo ove oblasti u kojima je hitno potrebno rešavati problem budu i da je ogroman njihov uticaj na brojne životne aspekte u zajednici, uključuju i stepen siromaštva.

Kad je reč o implementaciji projekata iz oblasti zaštite životne sredine, najveći problemi mahom se javljaju u planiranju procesa. Neophodno je vreme i iskustvo da bi se uspostavilo zajedničko razumevanje veličine projekata, očekivanih standarda u izgradnji i radu, realnih granica kao i broja osoblja koje je potrebno za projektovanje, izgradnju i rad objekta.

„Razvojni projekti za koje se dodeljuju višemilionski grantovi zahtevaju da Srbija uloži u razvoj kadrova za vođenje projekata u javnim institucijama. Švedska može podržati Srbiju sa određenom stručnom ekspertizom, ali može i hoće to da uradi samo ukoliko postoje nacionalni partneri koji su spremni za rad na visokom nivou”, kaže Robert.

Fotografija: imagebank.sweden.se

Veći gradovi, a ne samo glavni grad, trebalo bi da budu predvodnici ovih projekata. Ukoliko Srbija ne reši najveći deo otpada koji stvaraju urbani centri, onda promene u manjim gradovima ili ruralnim sredinama neće dovoljno poboljšati kvalitet životne sredine u zemlji. Nedavni napredak smo videli kroz zajedničko delovanje Ministarstva zaštite živorne sredine i SIDE koje je dovelo do realizacije projekata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

„Najbolji primer generalnog napretka ostvarenog u Ministarstvu predstavlja činjenica da je Evropska unija nakon trogodišnje pauze u finansiranju projekata u oblasti zaštite životne sredine, uspostavljanjem programa EU IPA 2017 potvrdila da Srbija poseduje kapacitete za upravljanje novim investicijama za projekte u ovoj oblasti. Premda to ne znači da su sve poteškoće u vezi sa neophodnim veštinama i kapacitetom rešeni, ovo je svakako dokaz napretka”, potvrđuje Robert izražavaju i nadu da će saradnja Švedske agencije za međunarodni razvoj sa srpskim partnerima doprineti realizaciji individualnih projekata što će obogatiti iskustvo i znanje domaćih kompanija i institucija a to će zauzvrat uticati na pripremu boljih, praktičnijih nacionalnih planova i strategija koji će privući veće investicije i podsta i značajne promene u kvalitetu životne sredine u korist svih stanovnika Srbije.

Priredila: Tamara Zjačić

Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u magazinu Energetskog portala pod nazivom EKO-ZDRAVLJE, novembra 2017. godine.