Srbija će poštovati odluku EU da se kazaljke na časovniku više ne pomeraju

Vesti | Srbija

Građani EU će tek odlučivati o predlogu koji je usvojila Evropska komisija da se kazaljke na časovniku više ne pomeraju od 2021. a Srbija će se uskladiti sa tom odlukom, izjavio je pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević.

Foto: pixabay

To što je EK usvojila predlog za ukidanje pomeranja vremena, objašnjava on za Tanjug, još ne znači da će doći do promene zato što je potrebno da se dve trećine stanovništva EU izjasni da je za.

Kako kaže, kada se građani EU budu izjasnili pristupiće se izradi neke direktive, na osnovu koje će sve zemlje članice EU imati obavezu ili će svaka zemlje ponaosob moći da odlučuje da li će uzeti zimsko ili letnje računanje vremena odnosno kako će direktiva definisati vremenske zone.

„Mi ćemo, kao zemlja koja pristupa EU, uskladiti naše zakonodavstvo sa tom direktivom. U tom kontekstu ćemo formirati radnu grupu koja će obuhvatiti šire javno mnjenje, kolege iz drugih ministarstava, sa raznih fakulteta, instituta i slično i nakon toga ćemo doneti odluku o promeni načina računanja vremena“.

Podsetio je da je Ministarstvo privrede pripremilo Zakon o računanju vremena i da je predlog bio usvojen na vladi prošle godine i prosleđen u skupštinsku proceduru.

„Međutim, kada smo dobili naznaku da će doći do promene direktive EU, a oko koje smo se mi već usaglasili, mi smo povukli taj zakon iz procedure, ali Zakon o računanju vremena je u principu gotov i usklađen je sa direktivom EU, koja je sada važeća“.

Zabeleženo je da Nemačka prva zakonski uvela letnje računanje vremena 1916. godine, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su na letnje računanje vremena prešli 1921. godine, a mnoge države članice EU tokom naftne krize 1970-tih.

U Srbiji se već 36 godina poslednjeg vikenda u oktobru pomeraju kazaljke sat vremena unazad i tako prelazi na zimsko računanje vremena, a zatim u martu pomera sat unapred za prelazak na letnje računanje vremena.

Neka istraživanja pokazuju je pravi problem kod letnjeg računanja vremena to što su jutra veoma dugo mračna i da to ne odgovara severnim zemljama gde zimi sviće dosta kasnije.

Sa druge strane, letnje računanje vremena naročito odgovara primorskim zemljama, jer im se isplati da, na primer, ljudi budu na plaži skoro do 22 sata.

Starčević kaže da je promena vremena odnosno prelazak na letnje i zimsko računanje vremena uvedeno iz nekih ekonomskih razloga i da je to bilo pod plaštom energetske uštede, dok sada istraživanja ne pokazuju da su te uštede vidljive.

„Više se javlja pitanje sa sociološke strane i kako te promene na zimsko ili letnje računanje vremena utiču na stanovništvo, pre svega, sa zdravstvene strane. Studije su pokazale da je prevashodno to ono što će dovesti do promene računanja vremena, pošto je ekonomske efekte veoma teško izračunati“.

Starčević je naveo da su pokušavale neke zemlje EU da dokažu da li to ima smislu ili ne, ali da se došlo do toga su moguće uštede minorne.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević