„Srbija bi bila lepša od Švajcarske ako bismo radili sa istim ciljem“

Foto: Privatna arhiva

Fotografija s leve strane nije zabeležena na uređenoj deponiji, već je otpad na njoj posledica bahatog ponašanja Prijepoljčana koji đubre odlažu pored lokalnih puteva!

Vladimir Pušonjić, poreklom iz Prijepolja, rođen je i odrastao u Francuskoj.

Vođen osećanjem privrženosti prema otadžbini i precima, nakon što je dugo živeo u tuđini, vratio se u zavičaj.

Vođen osećanjem poštovanja prema planeti, nakon što je ugledao prizor smeća, uhvatio se rukavica i džakova.

„Po struci sam inženjer za obradu drveta, te je sve što ima veze sa zaštitom životne sredine oduvek bilo veliki deo mog života. Godinu dana sam proveo u Australiji, bio sam u Americi, Kanadi, Alžiru, Panami… Imam sestru u Čileu. Ipak, smatram da je došlo vreme da Srbiji pokažem, na sebi svojstven način, koliko je volim“, objašnjava Pušonjić.

Foto: Privatna arhiva

Kako je odlučio da pokaže svoju ljubav prema otadžbini? Čišćenjem svog okruženja!

„Počeo sam da čistim veliku deponiju u jarugama pored imanja na kom gradim vikendicu. Zatim puteve koji vode do imanja – nekoliko divljih deponija i sve đubre koje sam pronašao u šumi. Otpada je bilo na tone. Sezona čišćenja je sada gotova zato što raste trava i mogu se sresti opasne zmije“, nastavlja on. Ovu plemenitu aktivnost je obavljao u svoje slobodno vreme.

Kako njegov trud ne bi bio uzaludna borba sa vetrenjačama, ljudi koji neodgovorno bacaju đubre tamo gde mu nije mesto  trebalo bi da se preobrate u odgovorne građane, baš kao što je i on.

Pitali smo Pušonjića kako je Francuska podigla ekološku svest svojih stanovnika. „Kažnjavanjem“, odlučno odgovara, „u Francuskoj postoji više lokacija pod video nadzorom i policajci kažnjavaju ljude koji bacaju smeće u prirodu. Zavisno od vrste otpada, prestupnik može da se suoči sa zatvorskom ili novčanom kaznom ili pak obavezom da čisti grad. U Srbiji važe slični zakoni, ali retko ko je osuđen za ovakva krivična dela. Ako narod udariš po džepu, sledeći put će bolje razmisliti.“

Na sličan način želi da održi lekciju čoveku kog je uhvatio da baca đubre. „Postavio sam lovačke kamere, prikupiću materijal i odneti sudiji“, otkriva Pušonjić.

Foto: Privatna arhiva

Tvrdi da ga je na podvig čišćenja inspirisala – logika. „Znamo da nije dobro da bacamo smeće, a kada svaki dan prolaziš pored smetlišta i ne preduzimaš ništa, ko se tu zapravo ponaša suludo – narod koji se žali ili ja koji čistim? Mentalitet se menja pokazivanjem primera. U okolini Prijepolja imamo veliki problem sa deponijama i nadam se da će vlasti odreagovati. Ne može više ovako, imamo tehnologiju, ali nedostaje politička volja. Političari postoje da bi rešili probleme“, kaže on.

Pušonjić je skrenuo pažnju da se kod nas reciklira malo i da upravo reciklažna industrija predstavlja ogromni potencijal za otvaranje radnih mesta, kao i da je njen razvoj neophodan zbog otvaranja Poglavlja 27 u pregovorima sa Evropskom unijom.

Ekološku bombu trebalo bi da deaktiviramo udruženim snagama. „Bilo bi divno da izgradimo nove temelje. Naša Srbija bi bila lepša od Švajcarske ako bismo se probudili i radili sa istim ciljem“, zaključuje Pušonjić. U susret važnom jubileju manastira Mileševa – 800 godina postojanja, priželjkuje da bude organizovana velika akcija čišćenja i da se njoj priključe i poznate ličnosti.

Jelena Kozbašić