Španija ima najveću površinu pod organskom proizvodnjom u Evropi

Hrana

Ukupna površina pod organskom proizvodnjom u Evropskoj uniji u 2018. godini iznosila je 13,4 miliona hektara, što odgovara 7,5 odsto ukupne iskorišćene poljoprivredne površine. To predstavlja rast od 34 odsto u razdoblju od 2012. do 2018. godine, objavio je Evrostat.

Foto-ilustracija: Unsplash (LuAnn Hunt)

Među državama članicama EU, zemlje sa najvećim udelom površina pod organskom proizvodnjom u 2018. godini bile su Austrija (24,1 odsto ukupnog iskorišćenog poljoprivrednog područja), Estonija (20,6 odsto) i Švedska (20,3 odsto), a slede ih Italija (15,2 odsto), Češka (14,8 odsto), Letonija (14,5 odsto), Finska (13,1 odsto) i Slovenija (10,0 odsto).

Prema objavljenim podacima, evropski prosek je iznosio 7,5 odsto.

U ostalim zemljama članicama EU udeo područja pod organskom proizvodnjom bio je ispod 10 odsto, a najmanji udeo zabeležen je na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4 odsto), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (svaka sa po 2,6 odsto).

Ukupna organska površina zbir je „prelaznog razdoblja“ i „sertifikovane oblasti“. Pre nego što se neko područje može overiti kao „organsko“, ono mora proći postupak prelaza, što može potrajati 2-3 godine, zavisno od useva, navode u saopštenju.

Samo su dve zemlje u razdoblju od 2012. do 2018. beležile smanjenje organske poljoprivredne površine, a to su Velika Britanija, za nešto više od petine i Poljska, za više od četvrtine.

Španija je imala najveću ukupnu poljoprivrednu površinu pod organskim uzgojem u 2018., ukupno 2,2 miliona hektara i udelom u ukupnoj organskoj poljoprivrednoj površini u EU od 16,7 odsto. Slede je Francuska sa 2 miliona hektara i udelom od 15,1 odsto. Treće mesto pripada Italiji sa 1,95 miliona hektara i udelom u evropskoj organskoj poljoprivrednoj površini od 14,6 odsto, pokazuje Evrostatov izveštaj.

Izvor: Agroklub