Smeće uzvraća udarac: Koje su posledice nepravilnog odlaganja otpada?

Srbija | Upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom ima za cilj da smanji rizik po životnu sredinu. Međutim, na neuređene deponije u Srbiji, tj. smetlišta, opasan otpad dospeva i iz kućnog otpada. To je najčešće ambalaža u kojoj su bile razne hemikalije za održavanje higijene, lekovi sa isteklim rokom upotrebe, baterije, štedljive sijalice sa živom. Građani zapravo i nemaju gde da odlože takav otpad jer nema organizovanog sakupljanja. Tamo gde ga ima, to je izuzetak, a ne pravilo.

Foto-ilustracija: Unsplash

Farmaceutski otpad iz kućnih apoteka trebalo bi da se odlaže u apotekama, ali to ne funkcioniše i retke su apoteke u Srbiji koje to sprovode u praksi. Od opasnog otpada koji potiče iz domaćinstava najdalje se otišlo sa reciklažom električnog i elektronskog otpada, a pojedini recikleri na poziv građana dolaze da otkupe ovu vrstu otpada.

Opasan otpad stiže čak i do novih sanitarnih deponija, upravo zato što se pre odlaganja ne obavlja njegovo sortiranje, tako da se odlaže i ono što ne bi trebalo. Ukoliko je mesto odlaganja smetlište ‒ na kome se otpad povremeno zapali i štetne materije prodru u zemljište i podzemne vode ‒ zagađenje životne sredine je gotovo neminovno. Opasnim otpadom, u najširem smislu, naziva se otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija predstavlja pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Svaki otpad koji sadrži opasne i štetne materije može da se širi u okolinu, bilo da prodre u podzemlje, bilo da se razvejava u obliku čestica ‒ što je još gore ukoliko do toga dolazi posle spontanog gorenja i eksplozija na deponiji. Naročito je loše kada štetne materije koje su rastvorive prodru u podzemne vode ili dospeju u površinske vode. Nije isto ukoliko je neki teški metal rastvoriv ili nerastvoriv, jer od toga zavisi da li će ući u proces poljoprivredne proizvodnje, u lanac ishrane i tako dospeti do ljudi“, kaže dr Slobodan Tošović, savetnik ministra zaštite životne sredine Republike Srbije.

Kod nas se po okolini decenijama razbacivao svakakav otpad, ne samo komunalni, već i industrijski. Tako je i opasan „istorijski otpad“, kako se naziva jer se dugo gomilao u industrijskim postrojenjima, završio ne samo unutar fabričkih dvorišta, magacina i slično već i na smetlištima komunalnog otpada i u vodotocima. U tom otpadu ima organskih rastvarača, polihlorovanih bifenila, boja, azbesta, šljake, otpadnih ulja, emulzija i raznih drugih štetnih hemikalija.

„Što se tiče opasnog otpada koji je poreklom iz industrije, a industrije su najveći generatori opasnog otpada, tu ima mnogo složenijih i opasnijih stvari od ovih o kojima mi govorimo kad je u pitanju opasan otpad iz komunalnog otpada. Tu može da bude mnogo organskog otpada, posebno onog koji se teško razgrađuje i koji raznim putevima može da dođe u lanac ishrane. To važi i za mnoga neorganska jedinjenja, posebno teške metale“, objašnjava dr Tošović.

Industrijski otpad treba ukloniti i pre nego što se prostor neke fabrike ustupi drugim korisnicima. U tom otpadu najčešće se mogu naći: nikl, kadmijum, olovo, hrom, arsen, ali i cink i bakar, koji mogu biti štetni u velikim koncentracijama. Poseban problem predstavljaju polihlorovani bifenili ili skraćeno PSB jedinjenja koja su najzastupljenija u transformatorima. Polihlorovani bifenili sintetizovani su u Americi dvadesetih godina 20. veka, a u Evropi su zabranjeni 2001. godine zbog mogućeg kancerogenog, mutagenog i teratogenog dejstva. Iako je rok za zbrinjavanje tih jedinjenja kod nas 2019. godina, nije realno očekivati da će to moći da se završi do tada. Međutim, posle 2025. biće na snazi potpuna zabrana upotrebe PSB jedinjenja.

„Danas u životinjskom svetu imamo akumuliranu veliku količinu POPS (RORs) hemikalija, na primer ‒ u kitovima ubicama, fokama, morskim psima. Što je životinja na višem nivou lanca ishrane ‒ ona više toga akumulira. PSB je takođe POPS hemikalija, korišćena u trafo-uljima zato što je dobar izolator. Takođe je i dobar zaštitnik drveta. Ljudi su čamce i ograde mazali PSB-om, znači da postoji u našem okruženju. Kasnije je utvrđeno da se akumulira u organizmu, u masnim tkivima i da kao takav deluje kancerogeno. Tog otpada i dalje ima. Isto tako, ako imate trafostanicu koja još ima PSB, a i dalje je u dobrom stanju, vi je nećete menjati do trenutka dok ona više nije za upotrebu“, kaže dr Slobodan Tošović.

Izvor: RTS