Šesto masovno izumiranje vrsta se krivicom ljudi odvija 25 puta brže od prethodnih

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Pixabay

Šesto masovno izumiranje vrsta ne predstavlja izazov čovečanstva koji će tek nastati. Ono se odvija već sada pred našim očima – i to mnogo brže nego što su naučnici ranije ocenjivali i potpuno našom krivicom, otkrili su rezultati nedavno sprovedenog istraživanja.

Ljudi su odgovorni za nestanak stotina vrsta i za „guranje“ još više njih na ivicu opstanka. Populacije različitih vrsta u opasnost dovodimo trgovinom njihovim jedinkama, zagađenjem životne sredine, uništavanjem staništa i upotrebom otrovnih supstanci. Naučna saznanja, objavljena u američkom stručnom časopisu, pokazala su da tokom prethodnih nekoliko decenija vrste izumiru značajno bržim tempom.

U periodu od 2001. do 2014. godine sa lica planete je zbrisano još 173 vrste, što je više nego što od očekivanog. Tempo je 25 puta brži od uobičajenog tempa.

Tim istraživača je izneo podatke da je u poslednjih stotinu godina nestalo više od 400 kičmenjaka. Za taj proces bi, da evolucija teče normalnim tokom, trebalo 10.000 godina.

Foto-ilustracija: Pixabay

Masovna izumiranja su  itekako ozbiljne i zabrinjavajuće pojave. U istoriji Zemlje bilo ih je ukupno pet, a svako je prouzrokovalo nestanak između 70 i 95 odsto vrsta biljaka, životinja i mikroorganizama. Najskorije, pre 66 miliona godina, je rezultovalo izumiranjem dinosaurusa. Za oporavak raznolikosti vrsta bile su neophodni milioni godina.

Slična dešavanja su u prošlosti nastajala usled katastrofalnih promena prirodnog okruženja, poput vulkanskih erupcija ili udara asteroida. Nestanak današnjih vrsta je drugačiji zato što predstavlja posledicu razornih aktivnosti ljudi. Klimatske promene dodatno produbljuju problem. Zbog međusobne povezanosti i zavisnosti, rizikujemo i održanje sopstvene vrste.

Jelena Kozbašić