Savesni konzumerizam (ne)će spasiti (modni) svet

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Poznati švedski brend H&M uporno radi na tome da bude jedan od vodećih klimatski savesnih brendova u svetu mode i u čak 4.473 prodavnice, koliko ih ima širom sveta, ponosno ističe etiketu sa natpisom Svest (Conscious).

Foto/ilustracija: Unsplash (Psk Slayer)

Modno carstvo H&M-a ima čitav niz programa zasnovanih na održivosti i ponovnoj upotrebi, podstičući kupce na recikliranje, ali i kupovinu komada napravljenih od recikliranih materijala. Na godišnjem nivou objavljuju izveštaje s početkom od 2002. godine, kada je i pokrenuta kolekcija Svest, u kojoj je koriščen organski pamuk i reciklirani materijali. Godine 2012. pokrenuli su program za reciklažu, omogućavajući kupcima da razmenjuju neželjenu odeću za vaučere sa popustima.

Sada su napravili još jedan veliki korak unapred. Naime, H&M grupa je objavila da im je plan da svu odeću proizvode od recikliranog održivog materijala do 2030. godine. Takođe, u toku je testiranje sistema iznajmljivanja odeće u Stokholmu.

Veliki problem i sastavni deo savremene modne industrije jeste stvaranje ogromnih količina otpada. U izveštaju fondacije Elen Mek Artur, navodi se da modna industrija svake sekunde spali ili šalje na deponiju jedan kamion smeća.

Pritom, deo smeća u najvećoj meri čini jeftinija odeća.

Upravo zato se kompanija H&M toliko posvećuje ovim pitanjima. Kada se uzme u obzir da se prema procenama očekuje da će do 2040. svetska populacija dostići neverovatan broj od 9 milijardi, jasno je da će odeća, čak i bukvalno, preplaviti planetu.

Svetska modna industrija prema aktuelnim proračunima proizvodi skoro 4 milijarde metričkih tona gasova sa efektom staklene bašte, ili 8,1 odsto ukupne svetske količine. Proračun obuhvata analizu sedam životnih faza odeće, odnosno od stvaranja vlakana (na primer, uzgoj pamuka) do prodaje, uključujući i proizvodnju i transport, ali i pranje.

Iako često deluje nejasno na koji način pojedinačne kupovine mogu imati veliki uticaj na prirodu, primeri dati pomoću osnovnih odevnih komada mogu pomoći u razjašnjenju. Obično se navodi kako se tokom procesa izrade jedne obične pamučne majice emituje oko 5 kilograma ugljen-dioksida, što je gotovo jednako količini proizvedenoj tokom 20 kilometara vožnje automobilom. Pored toga, potroši se oko 1.750 litara vode.

Proizvodnja jednog para farmerki je još skuplja – troši se oko 3.000 litara vode i emituje oko 20 kilograma ugljen-dioksida, koliko i tokom vožnje automobilom na nešto manje od 50 kilometara.  Prema analizama iz 2017. godine modna industrija je potrošila oko 79 milijardi kubnih metara vode, dovoljno za 32 olimpijska bazena. Bojazan je da će potrošnja vode unutar modne industrije biti duplirana do 2030. Izgleda je to razlog zašto ogroman broj ljudi u delovima sveta gde se uzgaja pamuk, najviše u Kini i Indiji, ima problem sa nedostatkom vode.

Za isušivanje jednog od nekadašnja četiri najveća slatkovodna jezera Aralnog mora smatra se da je dobrim delom odgovoran i uzgoj pamuka.

Pranje odeće dodatno doprinosi zagađenju, naročito kad je reč o sintetičkim materijalima, čija se vlakna pranjem razgrađuju u mikroplastiku i naposletku stižu do okeana.

Foto-ilustracija: Unsplash (Lauren Fleischmann)

Mnogi su zamerali kompaniji H&M što potrošačima ne pruža informaciju o količinu recikliranog materijala, te će i to biti dodato u budućnosti. Prema poslednjim izveštajima o održivosti, više od 50 odsto činila je odeća koja se ponovo upotrebljavala, reciklirano je 35 do 45 odsto odevnih komada, koji su zatim „pretvoreni“ u proizvode poput krpa za čišćenje ili izolacioni materijal ili oformljeni kao nova tekstilna vlakna. Od 3 do 7 odsto koje nije bilo moguće reciklirati, sagorelo je za proizvodnju energije, a 0 odsto je završilo na deponiji, što se smatra priličnim uspehom.

Ipak, još uvek se postavlja pitanje na koji način će se napraviti balans između cene proizvoda, koja u korak sa održivošću ide nekad i van domašaja većine kupaca. Mnogi ipak smatraju da taj problem u većem delu jeste na potrošačima, odnosno da je možda bolje prilikom kupovine voditi se principom „Manje je više“ te kupovati manje, iako nešto skuplje, ali kvalitetnije i dugotrajnije, jednom rečju – savesnije.

Svakako, ono što se uvek naglašava jeste da masovna proizvodnja garderobe koju nameću mnoge modne kompanije podstiče prekomerni otpad jer je ta odeća uglavnom za jednokratnu upotrebu.

Kada je reč o reciklaži u okviru modne industrije, stručnjaci tvrde da je glavni izazov nedostatak neophodne infrastrukture za reciklažu tekstila. Pomoću sadašnje tehnologije moguće je reciklirati tek manje od 1 odsto u novu garderobu.

Jelena Cvetić