Sarme veća pretnja planeti nego automobili

Foto-ilustracija: Pixabay

Možda će vas iznenaditi ali šnicle koje ste potencijalno pojeli za ručak ili one preukusne sarme koje su vam poslužili na slavi, mogle bi da budu veći problem za životnu sredinu od automobila ili autobusa kojim ste se dovezli u restoran ili kod svojih prijatelja.

Okosnicu zaštite životne okoline na globalnom nivou čini borba protiv naftne industrije. Ulicama se sve više voze električni automobili, čak i motori, Svetska banka se povlači iz finansiranja projekata eksploatacije nafte i gasa, namesto elektrana na fosilna goriva dolaze solarne i vetroelektrane.

Ipak, prema nedavno objavljenom izveštaju, samo tri svetske fabrike mesa, JBS (Brazil), Cargill (Amerika) i Tyson (Amerika) tokom 2016. godine ispustile su veću količinu gasova staklene bašte u odnosu na čitavu francusku naciju, na taj način postajući jaki konkurenti naftnim kompanijama u zagađenju vazduha. Kombinovane emisije dvadeset najvećih mesnih i mlečnih fabrika prelaze emisije Nemačke koja je najveći zagađivač Evrope. Da su ove kompanije jedna država, bile bi sedme na listi globalnih emitera štetnih gasova. Stočna industrija krivac je za čak 15 odsto svetske proizvodnje gasova staklene bašte, što je više i u odnosu na saobraćaj. Najviše profita mesarama i mlekarama donose bogate države. Na taj način sebi nanose dvojaku štetu – indirektnu, zagađujući prirodu i  direktnu, povećanjem stope gojaznosti i neprenosivih bolesti.

Procene su da biste životnoj sredini više doprineli ukoliko biste iz ishrane izbacili meso i mleko, nego ukoliko biste kupili automobil na električni pogon. Naučnici ne pozivaju sve ljude sveta da postanu vegani, već samo ističu kako je vrlo važno da pojedinci, kompanije i vlade budu spremni na promene proizvodnje i konzumacije mesa.

Kao potencijalno rešenje vidi se stajanje na kraj monopolizovanom tržištu mesa i mleka od strane tek nekoliko kompanija. Javna sredstva trebalo bi usmeriti prema malim, lokalnim snabdevačima ovih proizvoda od kojih bi potrošači dobili dobru i kvalitetnu hranu bez štetnog uticaja na prirodnu sredinu. Porez na meso, sličan onome na duvan i šećer, mogao bi da stane na put korporativnoj zloupotrebi od strane velikih proizvođača, ne ugrožavajući siromašne i poljoprivrednike.

Jelena Kozbašić