Samit sedam južnoameričkih zemalja za odbranu Amazonije

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Emanuel Haas)

Sedam od devet zemalja na čijoj teritoriji se prostire Amazonija okupilo se danas u Kolumbiji kako bi hitno utvrdile mere zaštite za najveću tropsku prašumu sveta, kojoj prete požari i krčenje terena.

Šefovi država i predstavnici Kolumbije, Perua, Ekvadora, Bolivije, Brazila, Surinama i Gvajane organizovali su samit za Amazon u maloki, velikoj domorodačkoj kolibi u Letisiji, glavnom gradu južnog kolumbijskog departmanta Amazonas.

Samitu nisu prisustvovale Venecuela, koja nije pozvana, i Francuska, čija se prekomorska teritorija Gvajane takođe obuhvata veliku površinu amazonske šume.

„Tu smo radi saradnje koja će osigurati opstanak naše Amazonije“, rekao je kolumbijski predsednik Ivan Duke na početku sastanka koji je sazvao sa svojim peruanskim kolegom Martinom Vizkarom.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro, čiju vladu je oštro kritikovala međunarodna zajednica zbog nerešavanja velikih požara proteklih nedelja, pozvao je zemlje da brane svoj suverenitet nad Amazonijom i ocenio da se o tome ne može pregovarati.

„Moramo zauzeti čvrst stav u odbranu suvereniteta tako da svaka zemlja može na svojoj teritoriji da razvije najbolju politiku za region Amazonije, a ne da je preda u ruke drugim zemljama“, rekao je on preko video-linka iz Brazila. Nije došao na sastanak iz zdravstvenih razloga, kako je zvanično navedeno.

Bolsonaro je ponovo napao francuskog predsednika Emanuela Makrona da je „napao Brazil i ugrozio mu suverenitet“ ponudom pomoći za gašenje požara.

Ekstremnodesničarksi brazilski predsednik koji je skeptičan prema klimatskim promenama podržava rudnu eksploataciju domorodačkih rezervi i zaštićenih zona te tropske šume.

Učesnici samita treba da potpišu „Pakt iz Letisije za Amazon“, plan koji treba da sprovode ne samo zemlje Amazonije nego i druge zemlje regiona i međunarodna zajednica.

U Kolumbiji su i predsednici Ekvadora i Bolivije, Lenin Moreno i Evo Morales i potpredsednik Surinama, Ašvin Adhin. Gvajanu predstavlja ministar prirodnih resursa Rafael Trotman.

Kolumbijski predsednik je pozvao da se uskladi borba protiv seče šuma, da se razmenjuju informacije kako bi se sprečili požari i da se utvrde novi ciljevi za pošumljavanje i smanjenje posledica klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kal Visuals)

Duke je ilegalnu seču šuma, prekomerno stočarstvo i trgovinu drogom naveo kao glavne uzroke štete nanete Amazoniji.

„Razmere problema nas obavezuju da preduzmemo drastične mere“, rekao je predsednik Vizkara.

Najveći deo amazonske šume je u Brazilu, čak 60 odsto, a ostatak u Kolumbiji, Boliviji, Ekvadoru, Peruu, Surinamu, Venecueli i francuskoj Gvajani.

U Brazilu je ove godine zabeleženo 96.598 požara, od kojih 51,4 odsto u Amazoniji. U Boliviji, požar je opustošio 1,7 milion hektara šume.

Izvor: Zelena Srbija