Samanjena potrošnja energije u odnosu na 1990.

Svet

Potrošnja energije u Europskoj uniji (EU) smanjena je u razdoblju od 1990. do 2015., ali je porasla zavisnost  od uvoza fosilnih goriva. Fosilna goriva su  glavni izvor energije i dalje, premda su sve članice smanjile njihov udeo  u potrošnji, pokazao je najnoviji izveštaj Eurostata.

Ukupna potrošnja energije na nivou EU-a u navedenom je razdoblju smanjena za 2,5 posto, na milijardu i 626 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe), objavio je evropska statistička kancelarija u ponedeljak. Visina potrošnje smanjena je i za 11,6 posto u odnosu na najviši nivo postignut  u 2006. od gotovo milijardu i 840 miliona tona ekvivalenta nafte.

Učestvujući sa gotovo tri četvrtine u EU potrošnji energije u 2015. godini, fosilna goriva i dalje predstavljaju daleko najveći izvor energije, premda njihov udeo konstantno opada proteklih deset godina. U 2015. je iznosio 73 posto, nasuprot 83 posto 1990. godine.

Međutim, u istom se razdoblju zavisnost EU-a o uvozu fosilnih goriva povećala  na 73 posto uvezenih fosilnih goriva u 2015., sa svega nešto iznad polovine, odnosno 53 posto u 1990. godini.

Dok je 1990. godine jedna uvezena tona fosilnog goriva dolazila na svaku proizvedenu u EU, do 2015. godine taj je razmer  narastao na tri tone uvezene za svaku proizvedenu u EU, navodi se u saopštenju statističke kancelarije EU.

Nemačka je u 2015. ostala najveći potrošač energije u EU, sa 314 miliona tona ekvivalenta nafte, odnosno 19 posto ukupno potrošene energije u 28-članoj EU.

Slede Francuska, s 253 Mtoe ili 16 posto, Velika Britanija sa 191 ili 12 posto te Italija, sa 156 ili 10 posto. U poređenju  sa 1990. najveći pad potrošnje energije u 2015. zebeležen je u tri baltičke zemlje – u Litvaniji, za 57 posto, u Latoniji za 45 i u Estoniji za 37 posto.

U Hrvatskoj je potrošnja u tome razdoblju smanjena za gotovo 12 posto, na 8,5 miliona tona ekvivalenta nafte u 2015. godini.

Nasuprot njima, najveći rast potrošnje zabeležen  je na Kipru, za 41 posto, u Irskoj za 38. U Španiji i Austriji za 35, odnosno 33 posto.

Izvor: energetika.ba

V.Vukajlović