Rezultati istraživanja u okviru projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“

Srbija | Klimatske promene

klima mondo.rs

Centar za unapređenje životne sredine i Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda sproveli su istraživanje u okviru regionalnog projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“ koje je pokazalo da građani Beograda žle da uče o klimatskim promenama.

Kako se navodi u saopštenju grada Beograda, čak 50 odsto građana smatra da su najvažnije aktivnosti informisanja i podizanja svesti građana o klimatskim promenama. Oko 90 odsto građana upoznato je sa značenjem termina klimatske promene, dok 48 odsto smatra da su ih prouzrokovale ljudske aktivnosti, a isti broj smatra da su ih prouzrokovali prirodni procesi i ljudske aktivnosti.

Oko 93 odsto građana zabrinuto je kako bi klimatske promene mogle da utiču na Beograd, a svest da bi promena načina života doprinela ublažavanju klimatskih promena poseduje 98 odsto građana, kao i stepen spremnosti za promenom životnih navika. Oko 64 odsto građana bi bilo spremno da delimično ili potpuno plati višu cenu kada je reč o finansiranju aktivnosti usmerenih ka prevenciji klimatskih promena, a oko 50 odsto građana često učestvuje u akcijama čiji je cilj unapređenje stanja životne sredine.

Čak 56 odsto građana smatra da su oni odgovorni za smanjenje posledica klimatskih promena, 49 odsto građana smatra da je Vlada odgovorna, 46 odsto smatra da su odgovorna resorna ministarstva i organi državne uprave, dok 45 odsto smatra da su svi podjednako odgovorni. Osim toga, građani su najviše zabrinuti za kvalitet vazduha u Beogradu (60 odsto), zatim za vodne resurse i kvalitet vode (59 odsto), javno zdravlje (55 odsto) i biodiverzitet i ekosisteme (51 odsto).

Takođe, ispitanici su nezadovoljni radom donosioca odluka i medija u oblasti klimatskih promena, a smatraju i da je ovaj problem nedovoljno zastupljen u medijima. Smatraju i da je najvažnije informisanje i podizanje svesti građana o klimatskim promenama (50 odsto), zatim zaštita od poplava i urbanističko planiranje sa tim ciljem (44 odsto), rehabilitacija zelenih prostora (32 odsto), ušteda i ponovna upotreba vode (30 odsto), zelena infrastruktura (29 odsto) i uspostavljanje sistema za rano upozoravanje (11 odsto).

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: mondo.rs