Rešenja za zagađenje vazduha u svetskim gradovima

Foto: pixabay

Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljni globalni problem. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je zagađenje vazduha odgovorno za preko 5.5 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Smatra se da zagađenje vazduha po svetsku populaciju predstavlja veću opasnost od HIV-a i malarije zajedno.

Novija istraživanja pokazuju da zagađen vazduh prouzrokuje ne samo kardiovaskularne i respiratorne tegobe već se dovodi u vezu i sa oštećenjima mozga, niskom kilažom novorođenih beba i povećanim rizikom od dobijanja raka.

Donosioci odluka i naučnici muče se u potrazi za načinom da sa ovim problemom izađu na kraj a neki su predložili prilično radikalna rešenja.

Engleska

Kako je procenjeno da su nivoi azot-dioksida u Londonu najviši u Evropi na Engleskoj vladi je veliki pritisak da učini nešto povodom poboljšanja kvaliteta vazduha. Pre skoro 10 godina u Londonu je donet zakon koji u određenim gradskim zonama zabranjuje upotrebu vozila koji su kategorizovana kao teški zagađivači, ali ove mere očigledno nisu dovoljne. Svake godine skoro 10 000 londonaca umre pre vremena zbog efekata zagađenog vazduha. Nedavno, u Londonu je uveden veliki broj električnih autobusa i hibridnih dabl-deker autobusa. Ova odluka gradonačelnika je pozdravljena od strane javnosti, ali je napravila neznatne pomake u borbi za čistiji vazduh.

Kina

Koliko god da je problem vazduha ozbiljan u Londonu, minoran je u odnosu na neke „mega gradove“ poput Pekinga.
Kina je rangirana kao zemlja sa najvećim brojem smrtnih slučajeva prouzrokovanih zagađenim vazduhom. Više od 1.6 miliona ljudi godišnje umre od posledica toksičnih materija u vazduhu. Odgovor kineske vlade bio je drastičan. U nameri da nebo nad gradovima ponovo načine plavim, čelnici vlade su smanjili industrijske kapacitete, naročito čelika i uglja i umesto toga počeli da ulažu veliki kapital u obnovljive izvore energije. Takođe, najavljeno je da će populacija Pekinga i Šangaja biti ograničena. U planu je da se do 2020. godine populacija Pekinga održi na 23 miliona ljudi dok će u Šangaju živeti 25 miliona stanovnika do 2035. godine. Doduše, ova strategija je kritikovana od strane sociologa koji smatraju da će najveće posledice snositi siromašniji slojevi koji će vremenom biti primorani da se odsele iz ovih gradova.

Manje kontroverzni predlog došao je od strane italijanskog arhitekte Stefana Boearija koji planira da se sa zagađenjem bori tako što će prekriti zgrade, od dna do vrha, biljkama. One bi upijale ugljen dioksid i sitne štetne čestice iz vazduha i tako ga činile bezbednije za ljude. On je već oprobao ovu metodu u svojoj rodnoj državi gde je napravio male „vertikalne šume“. Trenutno radi na prototipnom zelenom neboderu u gradu Nandžing.

Nedavno je u kineskom gradu Ksianu konstruisan veliki toranj koji bi trebalo da pročišćuje vazduh ali kako i dalje ne postoje podaci koliko je ovaj projekat efikasan i treba zadržati dozu skepticizma.

Indija

Godine 2016. naučnik sa tehnološkog instituta u Masečusetsu, Moše Alamaro predložio je da se motor aviona iskoristi u borbi protiv zagađenja, tako što bi se vazduh sa štetnim česticama jednostavno izduvao u više slojeve atmosfere gde ne bi mogao da prouzrokuje probleme ljudima. Ova ideja, nažalost ostala je samo ideja jer projekat nikada nije realizovan.

U Delhiju je prošle godine, takođe predstavljen sličan projekat, kada je vlada Delhija testirala top protiv smoga. On je izbacujući sitne kapljice vode velikom brzinom trebalo da “ispere” štetne čestice iz vazduha. Ovaj projekat ocenjen je kao neozbiljan i neodrživ.

Još neka od rešenja jesu autobuske stanice opremljene filterima koji pročišćavaju vazduh kao i filteri ugrađeni u automobile. Kritika ovakvim rešenjima je ta što se oni ne bave uzrokom problema već ga samo ublažavaju.

Iako se problem zagađenosti vazduha ne može rešiti preko noći, svakako je potrebno, pored osnovne strategije ograničavanja saobraćaja i prelaska na čist tansport, upotrebiti maštu i inovativnost.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian