RENATA ŠINDLBEK: Srbija je lider u regionu u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu

Foto: EP

Početkom marta održana je završna konferencija projekta srpsko-nemačke saradnje „Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu“. Vođa projekta gospođa Renata Šindlbek izjavila je da su tokom devet godina postignuti značajni rezultati, a Srbija je uspela da se pozicionira kao lider u oblasti energetske efikasnosti u zgradama u regionu Zapadnog Balkana. Na konferenciji je rečeno da Srbija danas ima 1.600 licenciranih inženjera za energetsku efikasnost, a od donošenja Zakona o energetskoj efikasnosti izdato je 1.500 zelenih pasoša.

Redakcija Energetskog portala je i tokom jeseni 2016. godine bila na konferenciji GIZ-a održanoj u hotelu Metropol u Beogradu. Tada je održan kick off susret sa predstavnicima opština povodom projekta unapređenje energetske efikasnosti u javnim zgradama. O ovim aktivnostima GIZ-a razgovarali smo sa gospođom Renatom Šindlbek za naš bilten „Energetska efikasnost„.

EP: Možete li da nam kažete nešto više o svojim utiscima sa GIZ konferencije?

Renata Šindlbek: Na skupu u Metropolu imali sno ambiciozan plan da dobijemo podatke o javnim zgradama u Srbiji. Hteli smo da vidimo koliko zapravo ima takvih objekata, jer nije bilo jasnog odgovora. Onda smo započeli aktivnosti po tom pitanju. Potrebni su nam bili isključivo energetski podaci. To je bio cilj kick off eventa tokom jeseni. Glavni fokus je bio na školama i vrtićima, ali rekli smo – OK, možda bi trebalo obraditi podatke i o drugim zgradama. Nismo tražili detalje, ali barem osnovne informacije su bile neophodne, da li je reč o 5.000 ili 50.000 javnih zgrada. Još uvek nemamo konačan broj, jer podatke obrađujemo. U svemu tome, imali smo sjajan odziv opština. Bila je zaista sjajna saradnja. Svi detalji su kod naših stručnjaka u timu trenutno. Drugi korak je bio da skupimo i obradimo podatke iz svih škola. A nakon toga da razvijemo tipologiju. Grubo rečeno, većina škola je sagrađena sedamdesetih i osamdesetih godina 20.veka. Najvažnije u svemu tome je bilo da dođemo do informacije kakvo je energetsko stanje i da napravimo tipologiju.

EP: Možete li nam reći u ovom trenutku koliko posla je završeno i kada će svi podaci biti obrađeni i sakupljeni?

Renata Šindlbek: Sve je sakupljeno, i nalazi se doslovno rečeno u kutijama. Ali sada dolazi najveći deo posla uraditi evaluaciju, i sva istraživanja sa terena izanalizirati. Mora se uraditi i unakrsna kontrola, jer ima situacija kada dođete do sasvim pogrešnih podataka. Onda pravimo banku podataka i tipologiju koju sam već spomenula. To bi trebalo da okončamo na leto.

EP: A šta očekujete da se dešava nakon leta, da li GIZ investira u energetsku efikasnost ili samo sakuplja podatke i pravi analizu stanja u opštinama?

Renata Šindlbek: Naša razvojna agencija ima “2 noge” ili “2 stuba”. Jedan stub predstavlja finansijsku saradnju, drugi stub je tehnička podrška. Finansijska saradnja se ostvaruje kroz delovanje KfW banke, a GIZ predstavlja tehničku podršku i pruža podršku u tom smislu. Ovaj naš projekat o kojem razgovaramo je pod okriljem DKTI- German Climate Technology Initiative, i finansijska pomoć će stići u 30 škola. Biće realizovana restauracija tih objekata. Mi ,zapravo obezbeđujemo analizu za te strateške odluke. Sve ovo se realizuje u saradnji sa našim glavnim partnerom u Srbiji, a to je Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Republike Srbije. Naš zadatak je da savetujemo opštine, jer smo u prvom projektu čiji je kraj je početkom marta prezentovan, obrađivali podatke o rezidencijalnim objektima. Sada idemo dalje, svaka opština treba da unapredi energetsku efikasnost u javnim objektima. Treba da damo konkretne preporuke: ovo će koštati toliko i toliko, uradite ove mere i slično.

EP: Da li je bilo ovakvih projekata u regionu, i da li ste vi lično učestvovali u njima?

Renata Šindlbek: Ovo što sada radimo je pilot projekat. Saradnja GIZ-a i Ministarstva rudarstva i energetike je prvi ovakav projekat.

EP: Kakvo ste stanje zatekli, i kakav je bio vaš utisak o sprskim opštinama i javnim zgradama u njima?

Renata Šindlbek: Nikada nije dovoljno ulaganja- sve se na kraju svodi na takav zaključak. I u Nemačkoj Vi možete da konstatujete da je urađeno mnogo, ali može mnogo više. Jer energetska efikasnost je ulaganje u budućnost, i nikada nije završeno. Ti investiraš, ubrzo se novac vraća, a onda krećeš da štediš. Tako da je investiranje neophodno, I nije pitanje da li je dovoljno ili nije. Za sve nas će biti dovoljno onda kada 100% pređemo na obnovljive izvore energije, i kada ne bude bilo štetnih emisija CO2. Možda je i najvažnije na dugoročnom planu smanjiti štetne emisije CO2. Ako govorimo o ovom terenu, kada sam 2014. godine u junu došla, bila sam impresionirana. Sve je bilo postavljeno na dobrim temeljima, urađena tipologija kuća… Taj projekat će biti repliciran i u drugim zemljama Balkana. Ja sam po obrazovanju arhitekta, i moram reći da je taj deo posla bio savršeno urađen. U tom segment, urađena je tipologija.

EP: Šta će biti vaša glavna preporuka kada je reč o javnim zgradama, šta ćete predložiti?

Renata Šindlbek: Moraćemo da sagledamo kompletne objekte. Imamo arhitektonske mere koje ćemo predlagati, ali i one koje se tiču tehničkog opremanja. Svakako želimo da povećamo energetsku efikasnost i smanjimo emisije CO2. Analiziraćemo da li je kuća okrenuta na jug, ili na sever, možda je potrebna izolacija, na koji način se greje i hladi određeni prostor. Proverićemo tehničku opremu, tražićemo način da se koriste obnovljivi izvori energije. Takav je pristup ovim pitanjima.

Photo – illustration: Pixabay

EP: Da li možete da nam date neki primer iz Nemačke gde su javne zgrade energetski efikasne, a škole i vrtići funkcionišu na način kojem sada težimo i mi u Srbiji?

Renata Šindlbek: Imamo u Nemačkoj neka sela koja su kompletno “pasivna”, kako privatne kuće tako i javne zgrade. Potpuno su prešla na obnovljive izvore energije sva ta naselja, a imamo i jedno “bio” selo. Esen kao Zelena prestonica Evrope za 2017.godinu je dobar primer. Ali moram reći da recimo Frankfurt ima ozbiljnu strategiju kada je reč o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Prema Direktivi EU od 2018.godine svi novi objekti koji se budu gradili moraju biti “pasivni”, to znači da je to naša sigurna budućnost I put kojim se krećemo.Obaveza će biti za sve gradove i sela da budu apsolutno energetski efikasni.

EP: Ko su vam bili poslovni i strateški partneri, sa kojim institucijama sprovodite ovako opsežan projekat?

Renata Šindlbek: Univerzitet u Beogradu je veoma važan partner. Fakulteti kao što su Mašinski, Arhitektonski i Elektrotehnički su uključeni u izradu tipologije na osnovu podataka koje dobijamo. UNDP je naš međunarodni partner sa kojim imamo memorandum o saradnji. Oni učestvuju i u izradi softvera koji se koristi u Centru za energetske menadžere pri obuci. Važno je da podstaknemo napredak u vašj zemlji.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Ovaj intervju prvobitno je objavljen u biltenu Energetskog portala „Energetska efikasnost„, objavljenom 1. aprila 2017. godine.