Razlike Sever-Jug i u borbi s promenom klime

Svet

uclVeliki gradovi sa bogatog Severa počeli su da se prilagođavaju promenama klime, odnosno da se od njih štite, dok gradovi iz zemalja u razvoju sa siromašnog Juga osetno zaostaju po finansiranju prilagođavanja klimatskim promenama, pokazalo je novo istraživanje. Peking najviše izdvaja za prilagođavanje klimatskim promenama gledano prema udelu u BDP dok je po davanjima po stanovniku lider Pariz. Istovremeno Njujork za borbu protiv promena klime daje više od 100 puta više od Adis Abebe. Sever i Jug se razlikuju i kod izbora projekata zaštite od promena klime – bogati više od siromašnih ulažu u vodu i energetiku a siromašni više od bogatih daju za poljoprivredu.

Istraživanje londonskog UCL (University College London), koje je obuhvatilo deset gradova, pokazalo je da je poslednjih godina finansiranje prilagođavanja klimatskim promenama raslo za 3-4% godišnje. Jaz između Severa i Juga je ogroman i Njujork je u 2014-15. uložio u mere za prilagođavanje promenama klime 2,11 milijardi evra ili 108 puta više od glavnog grada Etiopije Adis Abebe koji je potrošio samo 19,6 miliona evra. Gledano kao udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP), Peking u prilagođavanje klimatskim promenama investira više od svih drugih gradova u svetu. Sa 0,33% BDP Kine za te namene Peking je ispred Londona, Njujorka i Pariza, gradova koji ulažu između 0,22 i 0,23% BDP svojih zemalja u prilagođavanje promenama klime. Kina je izuzetak među perspektivnim ekonomijama i zemljama u razvoju čiji glavni gradovi planiraju da u projekte povećanja otpornosti na klimatske promene investiraju između 0,14 i 0,16% BDP. Istraživači tu razliku pripisuju činjenici da je Kina veoma centralizovana država.

Međutim, ako se posmatraju ulaganja po stanovniku, na vrhu je Pariz koji za prilagođavanje promenama klime troši 516 evra po stanovniku. Na drugom mestu je Njujork sa 251 evro po stanovniku dok su Adis Abeba i Lagos, najveći grad u Nigeriji i Africi, na dnu sa investicijama od 6,5 evra. Mada je Pariz prvi po ulaganjima po stanovniku, analitičari tu poziciju dovode u pitanje, s obzirom da glavni grad Francuske ima relativno malu populaciju pa je gledano u apsolutnom iznosu Pariz zapravo treći po visini ulaganja. Po ukupnim ulganjima, prvi je Njujork a drugi London koji je u 2014-15. u prilagođavanje klimatskim promena uložio 1,17 milijardi evra ili 0,22% BDP Velike Britanije.

Različiti prioriteti

Analitičari su uočili i izvesne razlike kada je reč o projektima koje gradovi biraju da finansiraju. Tako se gradovi sa Juga češće opredeljuju da finanisraju programe usmerene na poljoprivredu i šumarstvo – oko 4% ukupnih sredstava prema 1% na Severu, ili zdravstvu. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Nejčer (Nature), pokazuju da gradovi sa Severa prioritet daju projektima u oblasti vode – 15-18% prema 13% na Jugu, i energetike – 8% prema 6%.

Peking je ponovo izuzetak.Taj grad ulaže 48% fondova za prilagođavanje klimatskim promenama u zgrade u poređenju sa 31-35% u ostalih devet gradova obuhvaćenih istraživanjem. „Na prilagođavanje više deluju potrebe, povezanost sa tržištem, potreba da se zaštiti kapital nego opasnost po stanovništvo“, ocenjuju istraživači. Kako se navodi, Njujork je tokom posmatrane dve godine za pripreme za klimatske katastrofe potrošio 27,7 miliona evra a Adis Abeba samo 260.000 evra. Prema analitičarima, „veliki gradovi u zemljama u razvoju i perspektivnim ekonomijama nemaju dovoljno novca za adekvarno prilagođavanje na promene klime, s obzirom na sadašnju i buduću populaciju. To posebno zabrinjava u gradovima poput Džakarte i Lagosa“, čiji su stanovnici izuzetno izloženi posledicama klimatskih promena.

V.V.
www.euroactiv.rs