Raste organska proizvodnja u Srbiji

Hrana

Foto-ilustracija: Pixabay

Organska biljna proizvodnja u Srbiji u 2019. godini odvijala se na 21.264 hektara, što je za 10,44 odsto više nego godinu dana ranije, objavilo je Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika. Površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji činila je samo 0,61 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta prema 8,5 odsto u EU.

Obradiva površina je iznosila 15.915 hektara, dok su livade i pašnjaci na površini od 5.350 hektara, navedeno je u publikaciji „Organska proizvodnja u Srbiji 2020“. Precizirano je da je organska proizvodnja u Srbiji 2019. godine, prema proračunu na bazi proizvođačkih cena, vredela 37,42 miliona evra.

U 2019. godini je iz Srbije izvezeno 13.284 tona organskih proizvoda u vrednosti od 29,75 miliona evra, od čega su voće i proizvodi od voća činili više od 28,7 miliona. U poređenju sa godinom pre, ukupna vrednost izvoza bila je uvećana za oko 2,3 miliona evra.

Najviše organskih proizvoda izvezeno je na tržište država Evropske unije, više od 80 odsto, a oko trećina je bila plasirana u Nemačku, zatim u Holandiju, Italiju, Francusku, Poljsku i SAD.

Zamrznuta malina je ostala na prvom mestu po količini i vrednosti ostvarenog izvoza, slede je koncentrat od jabuka, zatim zamrznuta kupina i višnja. Istovremeno, u Srbiju je uvezeno organskih proizvoda u vrednosti od 8,91 milion evra.

Kako je navedeno, u Srbiji se u 2019. najviše gajilo organsko voće, pre svega maline i jabuke, zatim žitarice, industrijsko i krmno bilje.

Ratarska proizvodnja (industrijsko bilje, žitarice, krmno bilje, lekovito i aromatično bilje) odvijala se na 9.072 hektara, što čini 57 odsto ukupnih površina pod organskom proizvodnjom, sledila je voćarska proizvodnja sa 5.324 hektara (33,5 odsto), dok je proizvodnja povrća bila zastupljena sa 1,15 odsto površina i odvijala se na 184 hektara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marisol Casben)

Površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji u 2019. godini činila je samo 0,61 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, navedeno je u publikaciji. Regionalno, najveće površine pod organskom proizvodnjom bile su u Vojvodini, 7.952 hektara, zatim sledi region južne i istočne Srbije sa 4.236 hektara, pa Šumadija i zapadna Srbija.

Tokom 2019. godine u Srbiji je 6.261 proizvođača bilo uključeno u sertifikovanu organsku proizvodnju, od čega 534 nosilaca sertifkata, a 5.727 kooperanata u sistemu grupne sertifkacije.

Istovremeno, oko 120 operatera u sektoru organske proizvodnje u Srbiji se bavilo preradom organskih proizvoda.

Podseća se i da se organska poljoprivreda praktikuje u više od 180 država širom sveta.

Maloprodajno tržište organske hrane i pića u svetu u 2018. je dostiglo vrednost od gotovo 97 milijardi evra, prema istraživanju Instituta za istraživanje organske poljoprivrede (FIBL), od čega je evropsko tržište vredelo  40,1 milijardu.

Organska poljoprivreda u EU na 13,8 miliona hektara

Evropska statistička služba objavila je da je u 27 članica EU u 2019. pod organskom proizvodnjom bilo 13,8 miliona hektara u odnosu na 13 miliona u 2018.

Između 2012. i 2019. površina pod organskom poljoprivredom je povećana za 46 odsto. Površina pod organskom proizvodnjom odgovarala je 8,5 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta u EU, što je za 0,5 procentnih poena više nego 2018.

Najveće površine pod organskom poljoprivredom imale su Austrija, Estonija i Švedska. U tim zemljama organska proizvodnja se odvija na više od 20 odsto poljoprivredne površine. Eurostat je naveo i da se u EU organskom proizvodnjom uglavnom bave mlađi ljudi. Naime, udeo mlađih od 40 godina je u organskoj proizvodnji dva puta veći nego u neorganskoj – 21 prema 10,5 odsto.

Izvor: Beta/Euroactiv