RADMILA ŠEROVIĆ: Otpad jedne industrije postaće sirovina druge industrije

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom pri Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine je gospođa Radmila Šerović, koja od 2002. godine radi u državnoj upravi. Tačnije, ona se od 2007. godine bavi upravljanjem otpadom u resornim ministarstvima. Sertifikate kao „edukator-trener“ u oblasti Upravljanja projektima i poslovima Evropske unije, dobila je od Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Danske, Centra za evropske studije iz Strazbura i College of Europe, Brugge i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Najznačajniji sertifikat dobila je od japanske Agencije za međunarodnu saradnju – JICA. U pitanju je svedočanstvo za dodatno stručno usavršavanje u oblasti „Upravljanje komunalnim otpadom i ostalim vrstama otpada“ u periodu od 12. januara do 22. februara 2009. godine.

Sa gospođom Šerović razgovarali smo svim izmenama i dopunama Zakona u vezi sa upravljanjem otpadom u Srbiji.

EP : Možete li da nam u kratkim crtama kažete nešto o Zakonu o upravljanju otpadom i njegovom razvoju od 2009. godine do danas, tačnije, do dopuna koje su usvojene u martu ove godine? Šta je najslabija tačka zakona u Srbiji? Da li se zakoni dovoljno poštuju?

Radmila Šerović: Jedan od razloga za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti zakonodavnopravnih rešenja u oblasti upravljanja otpadom, koja se odnose na sistem finansiranja upravljanja otpadom nakon stupanja na snagu Zakona o Fondu, 29. septembra 2012. godine, koji se dosad ostvarivao preko ovog Fonda. Naime, stupanjem ovog zakona na snagu Fond za zaštitu životne sredine je prestao sa radom . U cilju uspostavljanja kontinuiranog funkcionisanja sistema finansiranja zaštite životne sredine i potrebe namenskog korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine, predložene su izmene zakona i u ovom delu, a u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu.

Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja, uključujući zemlje EU, predstavlja visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima („zagađivač plaća“). Rešavanje problema zagađenja životne sredine usled neadekvatnog upravljanja otpadom i namenskog korišćenja naknada, uzima u obzir primenu principa „zagađivač plaća” u skladu sa Preporukom Saveta 75/436 Euratom, ECSC, EEC o određivanju troškova i akcija javne vlasti u oblasti zaštite životne sredine – princip „Zagađivač plaća“.

Izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primena načela „zagađivač plaća” ustanovljenog Zakonom o zaštiti životne sredine pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije. Propisuju se finansiranja upravljanja otpadom i korišćenje sredstava za finansiranje otpadom u skladu sa rešenjima predviđenim u predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine, a kojim se ustanovljava Zeleni fond Republike Srbije.

Predložena zakonodavna rešenja nemaju negativno dejstvo na privredne subjekte, jer se odnose na popunjavanje pravnih praznina, preciziranje odredbi, obezbeđivanje kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu integrisanoj dozvoli, i u vezi su sa prestankom rada Fonda za zaštitu životne sredine. Takođe, ona predstavljaju i usklađivanje sa predloženim rešenjima u zakonu kojim se uređuje zaštita životne sredine, a istovremeno obezbeđuju kontinuitet u funkcionisanju sistema finansiranja zaštite životne sredine, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada. Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničkeoperativne, ekonomske mere i mere jačanja javne svesti.

ZAKONODAVNE, UPRAVNE I UPRAVNO NADZORNE MERE:

  • Revizija i donošenje Strategije upravljanja otpadom sa Nacionalnim planom kao i programa prevencije stvaranja otpada
  • Usklađivanje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom sa Nacionalnim planom
  • Donošenje izvršnih propisa na osnovu ovog zakona
  • Uspostavljanje okvira za primenu tehničkih zahteva za nusproizvode i za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa propisima Evropske unije, prestaju da budu otpad
  • Revizija sistema ovlašćivanja organizacija za ispitivanje otpada Otpad jedne ind ustrije postaće sirovina druge industrije
  • Uvođenje i primena sistema superanalize u slučaju sumnje u izveštaj o ispitivanju otpada
  • Unaprediti sistem izdavanja, izmene i oduzimanja dozvola za upravljanje otpadom, a naročito za postrojenja za upravljanje otpadom koja podležu integrisanoj dozvoli
  • Uspostaviti registraciju posrednika, odnosno trgovaca otpadom
  • Revizija propisa o upravljanju medicinskim i farmaceutskim otpadom

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE MERE:

  • Rešavanje skladištenja opasnog otpada
  • Izgradnja sistema za tretman otpada, uključujući opasan otpad
  • Obezbediti odlaganje otpada iz domaćinstva u kontejnere ili drugi način;
  • Obezbeđivanje i opremanje centara za sakupljanje otpada iz domaćinstva koji nije moguće odložiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti i drugi otpad), uključujući i opasan otpad iz domaćinstava
  • Veće korišćenje pepela iz termoelektrana kao sekundarne sirovine (cementare, građevinski sistemi)
  • Zamena svih uređaja sa PCB uljima, dekontaminacija uređaja, uništavanje svih opasnih otpadnih materija sa PCB

INSTITUCIONALNE I ORGANIZACIONE MERE:

  • Uspostavljanje saradnje između organa nadležnog za izdavanje dozvole i operatera koji podležu integrisanoj dozvoli
  • Jačanje kontrolnih mehanizama za praćenje kretanja opasnog otpada i unapređenje sistema izveštavanja u oblasti upravljanja otpadom

RAZVIJANJE JAVNE SVESTI:

Foto-ilustracija: Pixabay

  • Razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim učesnicima u upravljanju otpadom i operatera koji podležu integrisanoj dozvoli

U domenu izmena koje se odnose na finansiranje, nije potrebno preduzeti mere za ostvrivanje predloženih rešenja.

EP : Nedavno je izrađen Nacionalni plan za upravljanje građevinskim otpadom, uz finansijsku podršku EU. Recite nam nešto više o tom planu.

Radmila Šerović: EU finansira IPA 2013 projekat ”Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji” koji je u toku. U okviru ovog projekta radi se na izradi Plana za upravljanje otpadom od građenja i rušenja u saradnji sa Austrijskom agencijom za zaštitu životne sredine kao i sa Nemačkim federalnim ministarstvom. U Republici Srbiji je u toku IPA 2013 projekat „Unapređenje upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji”, u okviru koga se radi na izradi Plana za upravljanje otpadom od građenja i rušenja, sa Austrijskom agencijom za zaštitu životne sredine kao i Nemačkim federalnim ministarstvom, finansiran od strane EU. Prva radionica je održana početkom decembra prošle godine, a sledeća je održana 17. juna 2016. godine na kojoj su eksperti predstavili Predlog plana. Plan se, u najvećoj meri, odnosi na sortiranje otpada na samom gradilištu, njegovu reciklažu radi ponovne upotrebe, kao i način zbrinjavanja opasnog građevinskog otpada.

Građevinski otpad je po svom volumenu i težini jedan od najobimnijih tokova otpada u Evropskoj Uniji, a takođe i oblast koja u Republici Srbiji treba da se uredi. Član 38. Zakona o upravljanju otpadom propisuje ponovnu upotrebu i ponovno iskorišćenje, gde stoji da otpad od građenja i rušenja može biti ponovo iskorišćen i upotrebljen. Izmenom Zakona koja je u planu u narednom periodu, imaćemo zakonski okvir za donošenje Pravilnika o načinu postupanja sa otpadom od građenja i rušenja.

Foto-ilustracija: Pixabay

EP : Nedavno ste na skupu u PKS istakli da se u Srbiji reciklira samo 5 do 15 odsto ukupnog otpada. Koji su EU standardi kojima težimo? Kako u industriji i javnom sektoru da povećamo obim reciklaže?

Radmila Šerović: Vlada Republike Srbije je 2010. godine usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine, kojom je obuhvaćeno i upravljanje posebnim tokovima otpada. U njoj se propisuju smernice i mere za smanjenje pritiska na životnu sredinu usled nastajanja i upravljanja otpadom. Sistem je organizovan integralno, uz sve učesnike u sistemu na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Strategijom se posebno naglašava značaj sprečavanja, odnosno smanjenja nastajanja otpada, ponovne upotrebe i reciklaže svih vrsta otpada. Ona je usmerena ka smanjenju uticaja otpada i proizvoda koji će postati otpad, pri čemu, da bi bila efikasnije i što potpunije primenjena, ovaj uticaj mora biti smanjen tokom svih etapa životnog veka proizvoda. Otpadne materijale nikako ne treba posmatrati isključivo kao otpad i izvor zagađenja, već kao zamenu za sve oskudnije prirodne resurse (metalične, nemetalične, biljne i životinjske sirovine, kao i energente) koje obavezno treba što bolje iskoristiti.

Takođe, 2009. godine usvojeni su Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, sa paketom podzakonskih akata koji proizilaze iz navedena dva zakona i koji su postali osnov za uspostavljanje i unapređenje sistema upravljanja otpadom u RS kao i za formiranje reciklažne industrije. U Srbiji, otpadni materijali koji se ponovo upotrebljavaju ili tretiraju radi ponovne upotrebe, a pripadaju kategoriji neopasnog otpada su papir, karton, plastika, crni metali, obojeni metali, otpadne gume ali i organski materijali, drvo i tekstil. Od opasnog otpada najviše se u Srbiji recikliraju otpadna ulja, otpad od električne i elektronske opreme, fluorescentne cevi koje sadrže živu, otpadni akumulatori, a u nešto manjoj meri i otpadna vozila.

Otpadne baterije (posebno one koje se koriste u domaćinstvima) se skoro i ne recikliraju. Otpadi iz hemijske industrije (otpadi organskog i neorganskog porekla) tretiraju se samo u par postrojenja postupkom neutralizacije i solidifikacije, a ambalaža kontaminirana opasnim otadom se tretira ili postupkom sa tečnim azotom i suvim ledom ili postupkom pranja.

Većina ovih materijala je deo regionalnog (kompost, drvo), nacionalnog (staklo) ili međunarodnog (papir, plastika, crni metali, obojeni metali i tekstili) tržišta. U prošlosti, prvo su ciljane zalihe koje su bile najdostupnije, najjednostavnije za ponovno iskorišćavanje i najlakše za prodati (opiljci metala, obojeni metali, papir).

U sadašnjim uslovima kapaciteti za reciklažu u Republici Srbiji se povećavaju. Procenjuje se da se u Srbiji reciklira od 10 do 15 odsto otpada. Od 2003. godine do danas, zabeležen je nagli rast preduzeća koja se bave reciklažom otpada. Strategijom upravljanja otpadom u okviru dugoročnih ciljeva koje RS treba da ispuni, zacrtan je cilj kojim je neophodno podići stopu iskorišćenja i reciklaže ambalažnog otpada (staklo, papir, karton, metal i plastika) na 25 odsto od njegove količine u periodu od 2015. do 2019. godine.

Ukupan broj dozvola izdat operaterima za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman otpada od strane svih organa uprave (Ministarstvo, pokrajinski organi i organi lokalne samouprave) premašuje 2000. Na zvaničnoj web adresi Agencije za zaštitu životne sredine, www.sepa.gov.rs može se pregledati Registar izdatih dozvola na teritoriji RS. Broj izdatih dozvola potvrđuje činjenicu da se u Srbiji ubrzano uspostavlja sistem reciklaže otpada (reciklažna industrija) uz stvaranje značajne sakupljačke mreže, koja predstavlja veoma važan, neophodan element u uspostavljanju i unapređenju tog sistema. Izdate dozvole predstavljaju samo prvi korak u stvaranju celovitog sistema u zaštiti životne sredine, jer nije reč o zatvorenom procesu, već o oblasti koja traži ozbiljno preispitivanje i novi unapređen sadržaj.

Foto-ilustracija: Pixabay

U proteklom periodu, izdavanjem dozvola i subvencija država je ozbiljno podstakla zelenu i reciklažnu industriju, omogućila je jednake šanse svima koji su zainteresovani. Za kvalitetno upravljanje reciklažnim otpadom neophodne su investicije u tehnologiju, stručan kadar i integrisani sistem kontrole i praćenja tokova otpada. U skladu sa primerima dobre prakse u razvijenijim zemljama, potrebno je preispitati procedure za izdavanje dozvola, jer je netransparentni i nekontrolisani promet reciklažnog otpada, tj. sekundarnih sirovina, podsticaj za kriminal koji je, nažalost, prisutan, naročito u posebnim tokovima otpadnih ulja i vozila.

Zato je neophodan mnogo bolji nadzor kako poreske uprave, tako i inspekcije zaštite životne sredine. Kroz izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, koje su sada u proceduri, traži se rešenje za novi okvir u toj oblasti, a sve u skladu sa zakonodavstvom EU, koje je potrebno u potpunosti preneti u zakonodavstvo RS.

Treba jasno definisati i propisati potrebne, podsticajne ekonomske instrumente kao osnovu za unapređenje postojećeg sistema upravljanja reciklažnim otpadom, tj. posebnim tokovima otpada. Naučna i stručna javnost u zaštiti životne sredine su apsolutno saglasne u vezi sa neophodnošću uspostavljanja i funkcionisanja novog modela finansiranja „zelenog“ fonda (nakon usvajanja Zakona o izmenama i dopunama upravljanja otpadom koji je stupio na snagu 1. marta 2016. godine) kao budžetskog fonda. Tako će se obezbediti preko potrebna finansijska samostalnost zaštite životne sredine, a samim tim i pouzdaniji razvoj reciklažne industrije.

EP : Cirkularna ekonomija je budućnost svetske i evropske ekonomije. Koje sve grane privrede i industrije treba da pretrpe najveću promenu i prilagođavanje u Srbiji? Da li je moguće pripremiti se adekvatno za EU , kako ne bismo doživeli sudbinu Grčke ili Hrvatske koje plaćaju brojne kazne?

Radmila Šerović: Evropska komisija je krajem 2015. godine usvojila novi zakonski okvir za uvođenje modela cirkularne ekonomije kako bi se kroz održivo korišćenje resursa ojačala privreda i obezbedio održivi ekonomski rast. Predloženim merama, poput povećanja ponovnog korišćenja i reciklaže otpada umesto njegovog odlaganja na deponije, „zatvara se krug”, odnosno izvlači se najveća moguća korist od svih sirovina, proizvoda i otpada, uz povećanje ušteda energije i smanjenje zagađenje vazduha, vode i zemljišta.

Cirkularna ekonomija predstavlja drugačiji privredni model koji teži dugotrajnosti proizvoda i vraćanju svih otpadnih materijala u procese proizvodnje, podrazumevajući efikasno korišćenje resursa i smanjeno zagađenje životne sredine uz ostvarivanje finansijskih ušteda i kreiranje novih poslovnih mogućnosti. Rešenja koja ovaj koncept nudi su bazirana na procesima koji se svakodnevno odvijaju u prirodi, pri čemu otpad jedne industrije predstavlja sirovinu za drugu industriju.

Uzimajući u obzir preporuke Evropske komisije o cirkularnoj ekonomiji, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predložilo je izmene i dopune tri zakona iz oblasti životne sredine uključujući i izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila ove godine. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine predviđeno je formiranje Zelenog fonda Republike Srbije, kao budžetskog fonda koji će, između ostalog, omogućiti održivo finansiranje sistema upravljanja otpadom.

Foto-ilustracija: Pixabay

NOVA ZAKONSKA REŠENJA OMOGUĆUJU:

  • Podršku konceptu održivog razvoja i cirkularne ekonomije
  • Otvaranje „zelenih radnih mesta” Uvode se dva nova pravna instituta:
  • „ Prestanak statusa otpada” – pojedine vrste otpada prestaju da budu otpad nakon tretmana i ispunjavanja propisanih standard
  • „Nusproizvod” – upotreba proizvodnog ostatka iz proizvodnog procesa, nakon upisa u registar nusproizvoda

NOVA ZAKONSKA REŠENJA JAČAJU PRINCIP HIJERARHIJE UPRAVLJANJA OTPADOM:

Prevencija stvaranja otpada – predviđeno je donošenje programa prevencije stvaranja otpada i utvrđivanje mera prevencije koje utiču na opšte uslove stvaranja otpada, na dizajn, proizvodnju, distribuciju, potrošnju i fazu upotrebe proizvoda

Priprema za ponovnu upotrebu – je preduslov za dalje uređenje i razvoj sistema za reparaciju proizvoda 3. Reciklaža – predviđena je obaveza preduzimanja mera kojima se obezbeđuje visok kvalitet reciklaže – uspostavljanje odvojenog sakupljanja otpada 4. Ostale operacije ponovnog iskorišćenja otpada

Odlaganje otpada Zakonska rešenja koja se odnose na jedinice lokalne samouprave:

  • Selekcija i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže
  • Centri za sakupljanje otpada iz domaćinstava
  • Evidencija divljih deponija
  • Evidencija i projekti sanacije i rekultivacije postojećih nesanitarnih deponija – smetlišta
  • Sporazum sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave o lokaciji za izgradnju i rad postrojenja za tretman, skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje otpada na svojoj teritoriji

Foto-ilustracija: Pixabay

Politika Ministarstva se razvija u cilju davanja podrške i promocije sistemu reciklaže otpada, u cilju jačanja društveno-ekonomskog poslovanja u oblasti upravljanja otpadom, kao jednom od osnovnih uslova za uspešan razvoj privrede, ekonomije i društva u celini, što je osnovni stub održivog razvoja kome teže sve razvijene zemlje EU.

Sprovođenje i razvoj politike upravljanja otpadom u Republici Srbiji mora biti zasnovano na zakonskim okvirima, što je jedan od neophodnih uslova za postizanje konkretnih rezultata uz obavezno obezbeđivanje finansijskih instrumenata neohodnih za implementaciju programa i projekata iz oblasti upravljanja otpadom.

Preduslovi za realizaciju neophodnih investicija u društvenom i javnom sektoru, u oblasti upravljanja otpadom, a posebno u oblasti izgradnje postrojenja za tretman komunalnog otpada, postrojenja za upravljanje i tretman opasnog i drugih tokova tada su:

Obezbeđenje stabilnog i održivog sistema finansiranja zaštite životne sredine, kako na republičkom, pokrajinskom, tako i na lokalnom nivou, u smislu finansiranja pripreme projektnotehničke dokumentacije za velike infrastrukturne projekte, kao i sufinansiranje za realizacije istih, što podrazumeva obezbeđenje sigurnih finansijskih sredstava za kofinansiranje infrastrukturnih projekata, koji se finansiraju iz fodova EU;

Pripremu infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, na republičkom, pokrajinskom i na lokalnom nivou, u smislu pripreme projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju, sa kojima se može aplicirati kod EU fondova (IPA i dr.) ili kod drugih međunarodnih fondova za finansiranje ili sufininsiranje realizacije projekata.

Kada govorimo o posebnim tokovima otpada, pre svega o ambalaži i ambalažnom otpadu, nacionalni ciljevi koji se odnose na ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada za period od 2015. do 2019. godine definisani su u novoj Uredbi o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada, koju je krajem 2014. godine usvojila Vlada Republike Srbije i koja je usklađena sa Direktivama EU.

U cilju dostizanja nacionalnih ciljeva za naredni period potrebno je i dalje raditi na podizanju nivoa svesti stanovništva i kapaciteta pravnih lica, još intenzivnijem uključivanju javno komunalnih preduzeća u implementaciju sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kao i pojačati inspekcijski nadzor preduzeća.

Usaglašavanje zakonskih regulativa sa propisima EU je proces koji stalno traje. U narednom periodu nam predstoji usaglaševenje Zakona o upravljanju otpadom sa novom direktivom EU o otpadu (Direktiva 2008/98 EZ) i ostalim propisima koji proističu iz navedene direktive, revizija Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i podzakonskih akata koji proizilaze iz navedenih Zakona. Izgradnja regionalnih centara za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom je strateški cilj Republike Srbije, koji podrazumeva izgradnju celokupne infrastrukture za efikasno i efektivno upravljanje otpadom. Infrastruktura podrazumeva izgradnju transfer stanica za sakupljanje i razdvajanje reciklabilnih komponenti iz otpada, ali i izgradnju kako reciklažnih dvorišta, tako i postojenja za iskorišćenje otpada u cilju dobijanja energije. Samo one vrste otpada koje se ne mogu ponovno iskoristiti i reciklirati ili se ne mogu iskoristiti za dobijanje energije, mogu se odložiti na deponije, u skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2010. godine.

U kratkoročnom periodu sve lokalne samouprave su obavezne da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom.

Očekuje se dalja gradnja regionalnih sanitarnih deponija i transfer stanica, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, proširenje obima sakupljanja otpada, postrojenja za kompostiranje i drugo. Neophodno je intenzivno raditi na pripremi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom. Obaveza je da se potpišu međuopštinski sporazumi o zajedničkom upravljanju otpadom. Potrebno je osnovati regionalna preduzeća za upravljanje otpadom. U slučaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave u pogledu određivanja lokacije postrojenja za upravljanje otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, doneće Vlada.

U dugoročnom periodu potrebno je fokusirati se na dostizanje ciljeva u reciklaži ambalažnog otpada (2025) i reciklaži materijala iz komunalnog otpada (2030) i dovršiti izgradnju regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom u svim regionima, kako bi se otpad odlagao na deponije koje su u skladu sa zahtevima Direktive EU o deponijama (2028). Neophodno je fokusirati se na dostizanje ciljeva za smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije (2022, 2026 i 2030), izgradnjom postrojenja za kompostiranje, anaerobnu digestiju ili MBT/iskorišćenje energije iz otpada. Vršiće se sanacija postojećih smetlišta koja predstavljaju najveći rizik po životnu sredinu. Takođe se planira izgradnja postrojenja za iskorišćenje energije iz komunalnog otpada, kao i izgradnja centralnog postrojenja za spaljivanje opasnog i medicinskog otpada.

Foto-ilustracija: Pixabay

RAZVOJ POTREBNE INFRASTRUKTURE SE PLANIRA U DVE FAZE

U prvoj fazi izgradnja infrastrukture obuhvata sledeće:

  • Proširenje pokrivenosti sakupljanjem otpada na 100 odsto stanovništva;
  • Primarna selekcija, odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada – papir, plastika, staklo i metal;
  • Postrojenje za sekundarnu separaciju reciklabilnog otpada – „čista“ linija za razdvajanje prethodno sortiranog otpada;
  • Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada (reciklažna dvorišta, kabasti otpad, otpad od električnih i elektronskih proizvoda, opasan otpad iz domaćinstava);
  • Sanitarna deponija;
  • Kompostiranje odvojeno sakupljenog bio-otpada (najmanje zelenog otpada iz parkova i sa javnih površina);
  • Zatvaranje postojećih deponija-smetlišta. Izgradnja infrastrukture u drugoj fazi u ovom slučaju znači uvođenje modernijih i skupih tehnologija za tretman komunalnog otpada, kao što je anaerobna digestija, iskorišćenje energije iz otpada.

Izgradnja infrastrukture u drugoj fazi u ovom slučaju znači uvođenje modernijih i skupih tehnologija za tretman komunalnog otpada, kao što je anaerobna digestija, iskorišćenje energije iz otpada.

Druga faza izgradnje infrastrukture (postrojenja za iskorišćenje energije iz otpada, mehaničko-biološki tretman otpada) će se implementirati u kasnijem periodu, osim u slučajevima gradova sa najvećim brojem stanovnika u Srbiji (Beograd, Niš i Novi Sad), gde će se izgradnja prve i druge faze odvijati istovremeno.

  • Iskorišćenje otpada za dobijanje električne energije i daljinskog grejanja i 100 odsto iskorišćenje biorazgradivog otpada;

Mehaničko-biološki tretman otpada za kompostiranje, proizvodnju goriva iz otpada za kosagorevanje ili druge metode.

Nacionalni sistem finansiranja životne sredine zahteva političku podršku kako bi se uspostavili odgovarajući kapaciteti za finansiranje i sprovođenje projekata i programa. Neophodno je obezbediti institucionalne i ljudske resurse i finansijske kapacitete za istovremeno planiranje i sprovođenje nacionalnih i donatorskih (pre svega IPA) sredstava. S obzirom na procenjena sredstva koja će biti na raspolaganju nakon pristupanja EU, neophodno je što pre pokrenuti intenzivnu pripremu projekata korišćenjem investicionih resursa (nacionalnih i međunarodnih).

Kada govorimo o uspostavljanju i unapređenju sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine ali i upravljanja otpadom, prioritet Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je svakako obezbeđivanje uslova za redovno punjenje budžeta. Nije problem obezbediti programe i projekte, ali ako ne obezbedimo dovoljno novca u budžetu da bi se oni realizovali, ne možemo osigurati održivost sistema upravljanja otpadom. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, punjenja budžeta vidi u efikasnijem procesu naplate eko-taksi i funkcionisanju Zelenog fonda u funkciji održivosti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom. Takse se moraju naplaćivati redovno i u punom iznosu, a predloženi model je da svi uvoznici proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada plaćaju taksu prilikom carinjenja navedene robe, kao i da svi proizvođači navedenih proizvoda plaćaju takse prilikom stavljanja iste na tržište Republike Srbije.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović