Put ka održivoj budućnosti popločan je kafenim talogom: Tragovima kafe do Australije

Vesti | Svet | Upravljanje otpadom

Talog kafe i nema neku posebnu namenu, osim kada mi drugarica u šolji ne vidi priliv novca. ;) Iako se savetuje da ga upotrebljavamo za začinjavanje mesa, ublažavanje celulita ili kao đubrivo za svoje biljke, uglavnom završava u kantama za smeće a potom i na deponijama ili u sudoperama pa u okeanima. Time potcenjujemo potencijal kafenog ostatka – koji može da posluži čak i kao gradivno tkivo za puteve.

Foto-ilustracija: Pixabay

Inženjeri iz Australije otkrili su jedinstveni alternativni način korišćenja soca od kafe pretvarajući ga u sirovinu za izgradnju puteva. Procenjeno je da gradovi poput Sidneja na godišnjem nivou proizvedu 3 hiljade tona otpada od kafe, a planetarno brojka ide i do nekoliko miliona tona taloga. Australijansko rešenje? „Reciklirati“ ga kroz pravljenje puteva.

Jedan od istraživača Centra za održivu arhitekturu pri Univerzitetu tehnologije Svinburn u Melburnu je i Arul Arulrajah, koji je i sam strastveni uživalac kofeinskog napitka. „Viđao sam bariste (stručnjake za kafu, prim. aut) kako bacaju ostatke kafe i pomislio: ‘Zašto na njih ne bismo gledali kao na građevinski materijal?'“, rekao je on.

Ruku pod ruku sa svojim kolegama iz Australije, Kine i Tajlanda, Arulrajah je sakupio talog iz lokalnih kafića i pet dana ga sušio u rerni na temperaturi od 50 stepeni Celzijusa. Tim je osušeni kafeni soc potom prosejao kako bi se rešio bilo kakvih grudvica u smeši. Nju je sjedinio sa šljakom, ostatakom u proizvodnji gvožđa. Rezultat je bila mešavina 70 odsto kafe i 30 odsto šljake, povezana tečnim alkalnim rastvorom. Ona je oblikovana u cilindrične blokove.

Naučnici su procenili da bi od otpada kafe iz melburnških lokala godišnje mogli da izgrade 5 kilometara puteva, a ako bi praksu usvojio i ostatak čovečanstva, rezutati bi bili neverovatni. Deponije bi bile rasterećene i smanjila bi se potražnja za novim sirovinama uz ogromne „uštede“ ugljenika. „Konceptom su obuhvaćeni svi aspekti održivosti“, zaključio je Arulrajah.

Jelena Kozbašić