Pukom slučajnošću, otkriven enzim koji „jede“ plastične flaše

Vesti | Svet | Upravljanje otpadom

Foto-ilustracija: Pixabay

Mutogeni enzim koji uništava plastiku plod je srećnog spleta okolnosti. Postoji visoka verovatnoća da se u njegovoj sposobnosti potpune reciklaže flaša krije srž rešenja globalne krize zagađenja.

Skorašnje istraživanje podstaknuto je otkrićem prve bakterije koja se „hrani“ PET ambalažom, tokom 2016. godine, na smetlištu u Japanu.

Naučnici su  pronikli u strukturu enzima za uništavanje plastične ambalaže, ali su ga i potpuno slučajno unapredili. Poboljšanje iznosi 20 odsto, ali uliva nadu da bi proces raspadanja pomoću molekula u budućnosti mogao dodatno da se ubrza. Enzimi već sada plastiku – koja bi se prirodnim putem razlagala desetinama godina – „pojedu“ za nekoliko dana.

Tvorevina je „rasvetljena“ pod rendgenskim zracima 10 puta većeg intenziteta od Sunčevih koji mogu da otkriju pojedinačne atome.

Predvodnik tima istraživača, Džon Mekgihan, sa Univerziteta iz Portsmuta, u Ujedinjenom Kraljevstvu, istakao je da ciljevi učesnika idu u smeru „recikliranja plastike u plastiku“, tj. njene razgradnje u originalne komponente. To bi rezultovalo smanjivanjem iskopavanja nafte u svrhe proizvodnje veštačkog pakovanja, a i celokupnim smanjivanjem količine smeća ove vrste – jer bi se postojeći fond konstantno prerađivao. Iako vrlo otporna na degradaciju, plastici bi se na ovaj način moglo stati na put.

Svakog minuta širom planete proda se jedan milion plastičnih flaša. Samo 14 odsto se reciklira. Lavovski deo završi u okeanima, a ni njihovi najzabačeniji kuci nisu pošteđeni zagađenja. Boce škode i morskim stvorenjima, a posredno i ljudima.

Čak i one kojima se reciklažom udahne novi život, mogu da se pretvore jedino u vlakna za odeću i tepihe, ali ne i da poprime svoj prvobitni oblik. Novootkriveni enzim omogućava da se providna plastika za flaše ponovo upotrebi s istom namenom – što bi napravilo rezove u potrebi za novom plastikom.

Iako su raniji naučni radovi obelodanili da i gljive mogu da se koriste s ciljem uništavanjem PET-a, na strani bakterija je lakoća njihove upotrebe u industriji i brzina kojom ih mikroorganizmi proizvode.

Jelena Kozbašić