Prvi put za 136 godina, Ujedinjeno Kraljevstvo više od dva dana nije crpelo energiju iz uglja

Vesti | Svet | Klimatske promene

U francuskoj prestonici, Parizu, s razmakom od 64 godine, potpisana su dva temeljno različita ugovora – prvi 1951, a drugi 2015.

Dok je prvi označio osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik (EZUČ), drugi predstavlja politički manifest borbe protiv klimatskih promena, u čijim divizijama stoje upravo „ugalj“ i „čelik„, a ratuju, između ostalih, i protiv zemalja koje su se nešto više od pola veka ranije okupile u cilju stvaranja jedinstvenog tržišta „zagađivača“.

Od EZUČ do EU, Evropska unija je prošla nekoliko stadijuma. Rimskim ugovorima iz 1957. godine nastale su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). Narednih decenija, njima su se priključivale nove države-članice, a unija kakvu poznajemo danas nastala je u Mastrihtu, 1993, kada su se pod istim okriljem udružile tri već postojeće evropske zajednice. Ujedinjeno Kraljevstvo pristupilo je ujedinjenoj Evropi 1973, ulaskom u EEZ, a odstupiće iz nje 2019, kada će Brexit napokon biti okončan.

Britanci su drugi Pariski ugovor ratifikovali u novembru 2016. godine. Uzor im definitivno nije bio predsednik njihovog prekookeanskog suseda Amerike, Donald Tramp, koji je u tom periodu najavljivao povlačenje iz Sporazuma o klimatskim promenama koje je naknadno i realizovao.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ugalj je crna ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla. Zbog svoje sposobnosti gorenja, upotrebljava se kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Izrabljivanjem jedne tone uglja, u atmosferu se ispusti otprilike 2,86 tona gasova staklene bašte. Otkud povećanje količine na kraju jednačine prelaska supstance iz čvrstog u gasno stanje? Hemijski sastav ovog sedimenta bazira se na ugljeniku i ugljovodoniku. Kada se oni sagore i oslobode u vazduh, tamo se vezuju za atome kiseonika, s kojim grade štetna hemijska jedinjenja.

Prva javna elektrana na ugalj otvorena je upravo u glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva, Londonu, davne 1882. godine. Do nedavno, osnova snabdevanja britanskih domova, institucija i preduzeća električnom energijom bile su njene naslednice. Novouvedeni zakoni i porezi, kao i zabrinutost zbog klimatskih promena, učinili su da Britanci prigrle obnovljive izvore energije.

Ove nedelje, u periodu od ponedeljka u 10:25 uveče, po londonskom vremenu, do četvrtka u 5:10 ujutru, Ujedinjeno Kraljevstvo nije sagorevalo ugalj. Novi rekord, od gotovo 55 sati bez uglja, nadmašio je prethodni od 40 i po postavljen u oktobru 2017.

Podaci se odnose na nacionalnu električnu mrežu i ne možemo da tvrdimo da neki Britanci, s obzirom na prijatne vremenske uslove na ostrvima, u svojim dvorištima nisu raspalili roštilj pomoću ovog energenta.

U utorak, 17. aprila, čak 60 odsto britanske struje proizvedeno je iz izvora koji emituju nizak nivo štetnih gasova. Od toga 33,7 odsto dao je vetar, 20,1 – nuklearna postrojenja, 5 – biomasa, 3,3 – sunce, a 0,9 – hidroelektrane.

Džejms Torton, izvršni direktor Client Earth, dobrotvorne organizacije za zaštitu životne sredine, opisao je ovaj napredak kao dokaz da se Ujedinjeno Kraljevsto zaokreće od eksploatacije „prljavih“ izvora energije i dodao da je svaki novi dan „bez uglja“ ima pozitivni uticaj i na zdravlje ljudi i na zdravlje prirode.

Britanci su odlučni u nastojanjima da se oslobode energetske zavisnosti od uglja, te planiraju da do 2025. godine „stave katanac“ ili preorijentišu proizvodnju svih svojih elektrana na ovaj sediment. Očekuje se da bi TE Draks, nekada najveća britanska i ujedno najveća evropska termoelektrana na ugalj, mogla da prestane da koristi zagađujući energent i pre zacrtanog roka. Jedinice na biomasu i jedinice na prirodni gas, u kombinaciji sa baterijskom pohranom energije u celosti, godinama su postpuno zamenjivale pogone na ugalj, a kraj procesa prognozira se i pre 2025. godine.

„Preko bare“, Donald Tramp i dalje ostaje slep na negativni uticaj fosilnih goriva, podupirući izrabljivanje crne sedimentne stene. Nadamo se da će se više zemalja prikloniti Ujedinjenom Kraljevstvu, nego Sjedinjenim Američkim Državama.

Jelena Kozbašić