Prvi put izdvojena sredstva za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije

Intervju

ana radojevicU gradu Kragujevcu je u aprilu 2015. godine formirano Odeljenje za održivi, ravnomerni razvoj i energetsku efikasnost pod okriljem Gradske uprave za upravljanje projektima, ravnomerni i održivi razvoj. To je prvi put da u okviru Gradske uprave postoji služba koja organizovano i sistematski prati potrošnju energije u javnim zgradama na terioriji grada i na osnovu te analize predlaže konkretne mere koje će dovesti do ušteda u energiji. Samim tim doćiće do ušteda u gradskom budžetu. I ono što je najvažnije, po prvi put su u budžetu grada izdvojena sredstva u iznosu od preko 20 miliona dinara, koja su namenjena povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovim povodom u prostorijama Gradske uprave razgovarali smo nedavno sa gospođom Anom Radojević, načelnicom Odeljenja za održivi, ravnomerni razvoj i energetsku efikasnost, Gradske uprave za upravljanje projektima, ravnomerni i održivi razvoj Grada Kragujevca.

Ana Radojević: Prvi korak je bio formiranje baze podataka koja omogućava praćenje potrošnje električne i toplotne energije i potrošene vode u osnovnim i srednjim školama, vrtićima i ustanovama kulture. Tako je utvrđeno da se iz gradskog budžeta za troškove električne energije za škole godišnje izdvaja skoro 20.000.000 dinara, za srednje škole oko 10.000.000 i ustanove kulture 8.000.000 dinara. Analizom je zaključeno da u određenim školama postoji velika potrošnja reaktivne energije i da bi ugradnjom opreme za kompenzaciju reaktivne energije u tim školama godišnje bilo moguće uštedeti skoro pola miliona dinara. Zato su u budžetu za 2016. godinu i predviđena sredstva za nabavku ove opreme. Kada govorimo o uštedi električne energije, takođe je moguće ostvariti uštede i u takozvanoj centralizovanoj javnoj nabavci za nabavku električne energije, što je ove godine takođe po prvi put urađeno, ponovo zahvaljujući ovim analizama.

EP: Pošto je odeljenje tek formirano, kako su postavljene smernice Vašeg rada, sa kojim institucijama sarađujete na lokalnom i nacionalnom nivou? Šta su vaši planovi od samog osnivanja?

Ana Radojević: U saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i UNDP-om, biće organizovana obuka za korišćenje informacionog sistema ISEM koji će grad dobiti na korišćenje nakon obuke za energetske menadžere. Cilj ovog informacionog sistema je da krajnji korisnici (škole, vrtići, ustanove kulture, komunalna preduzeća) sami unose svoje račune za energente. Kada govorimo o potrošnji električne energije, analizom računa i energetskih indikatora smo takođe videli da su godišnji računi za električnu energiju u osnovnoj školi u Čumiću preko 1.000.000 dinara godišnje, a  da su indikatori potrošnje električne energije po učeniku čak pet puta veći nego u ostalim školama. Zbog toga smo predvideli da jedan od prioriteta bude zamena ovog kotla na električnu energiju kotlom na pelet. U saradnji sa kolegama iz gradske toplane formiran je Radni tim za analizu troškova za toplotnu energiju koji se plaćaju iz budžeta grada Kragujevca sa ciljem predlaganja prioritetnih mera u objektima kojima će ostvariti uštede. Samo jedna škola grejanje plaća po utrošku, a sve škole poseduju opremu (merače isporučene energije) koja omogućava da se potrošnja ne plaća paušalno, već po utrošku. Analiza je pokazala da kada bi sve škole prešle na hlađanje po potrošnji i nakon ugradnje termo regulacione opreme, koja na primer omogućava da se vikendom kada škola ne radi, isključi grejanje, na taj način bile moguće uštede po školi od 100.000 dinara do skoro pola miliona dinara na godišnjem nivou. Zbog toga smo u toga smo u budžetu sa narednu godinu predvideli 750.000 dinara za ugradnju ove opreme u podstanicama osnovnih škola.

EP: Jedna od osnovnih smernica i strategija Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine kao i Ministarstva za rudarstvo i energetiku jeste da se poveća korišćenje i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije. Kakvi su planovi za grad Kragujevac?

Ana Radojević: Jedan od prioriteta grada je  veće korišćenje obnovljivih izvora energije, tako da i ove godine nastavljamo sa prelaskom na korišćenje obnovljivih izvora energije, prirodni gas ili daljinsko grejanje, odnosno na ukidanje korišćenja fosilnih goriva u skladu sa evropskim direktivama u školskim objektima i objektima predškolskih ustanova. Tako je u toku prošle godine jedna osnovna škola koja je do sada kao energent koristila ugalj, priključena na prirodni gas. U planu je i da jedan vrtić koji se greje na lož ulje bude priključen na daljinsko grejanje. U izdvojenom odeljenju jedne osnovne škole koja se do sada grejala na pojedinačne peći na ugalj, u toku je postupak javne nabavke za nabavku kotla na pelet. U vrtiću Kolibri postoji centralna kuhinja za pripremanje hrane za više vrtića koja ima industrijske bojlere za zagrevanje sanitarne tople vode. Zato je tamo predviđena ugradnja solarnih kolektora sa ciljem smanjenja potrošnje električne energije, ali i povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Nalazimo se na početku saradnje sa Programom Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia (DKTI)  koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. Jedan od ciljeva obog programa je promovisanje korišćenje biomase, tako da se nadamo da ćemo nastaviti tu saradnju i dobiti ekspertsku pomoć u vidu pripremanja projektne dokumentacije u cilju prelaska osnovnih škola sa grejanja na lož  ulje na grejanje na pelet. U toku protekla dva meseca održano  je 20 radionica u Predškolskim ustanovama „Nada Naumović“ i „Đurđevdan“ sa ciljem podizanja svesti o energetskoj efikasnosti. Tom prilikom deci predškolskog uzrasta su podeljene bojanke i predstavljeni osnovni pojmovi vezani za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, kao i mogući načini uštede u domaćinstvu.

EP: Recite nam nešto više o projektima iz domene energetske efikasnosti?

Ana Radojević: U budžetu za 2016. godinu je takođe predviđen i novac za izradu energetskih elaborata, jer smo na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije u obaveze da sve javne zgrade veće od 250 metara kvadratnih imaju urađene eleborate. Elaborati pokazuju u kom energetskom razredu se trenutno nalaze ovi objekti i kolika je godišnja potrošnja energije za grejanje po metru kvadratnom i predlažu mere za poboljšanje energetske efikasnosti, tj. smanjenje potrošnje energije. Takođe, eleborati su i uslov za konkurisanje kod republičkog Fonda za energetsku efakasnost.

Kod Budžetskog fonda Ministarstva rudarstva i energetike za 2016. godinu, konkurisali smo za zamenu stolarije na jednoj osnovnoj školi. Izrada Plana održivog razvoja energetike za grad je takođe jedna od aktivnosti koju smo planirali za ovu godinu. Jer smo opet, na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije, u obavezi da imamo usvojen AP. Ono što je Strategija održivog razvoja za grad, ovaj dokument je za oblast upravljanja energijom.

I ono što svakako ne treba zaboraviti su dva velika projekta koja se realizuju zahvaljujući Ministarstvu prosvete a to su zamena stolarije na Prvoj tehničkoj škola i potpuna sanacija Osnovne škole Moma Stanojlović, u kojima je i grad imao učešće. Vuk Stefanović Karadžić od strane Ministarstva prosvete i njihovog programa za energetsku efikasnost. Zamenu stolarije u Osnovnoj školi „Živadinka Divac“ smo finansirali u potpunosti sopstvenim sredstvima iz gradskog budžeta.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović