Prvi plutajući vetrogenerator na svetu se nalazi u Norveškoj

Intervju

PET_8284-3Norveška je jedna od najrazvijenijih zemalja na svetu kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije, korišćenje izvora nafte, kao i profit koji država ostvaruje od tih resursa. Srbija i Norveška sarađuju veoma aktivno u poslednjih 15 godina. Veliki deo pomoći je realizovan kroz blisku i direktnu saradnju norveške i srpske vlade. Postoji nekoliko velikih investitora kao što je na primer Telenor, koji vode računa o zaštiti životne sredine i socijalnim problemima kroz fondacije. Neke od tih kompanija deluju kroz programe i inovacije. Važni prioriteti ove međudržavne saradnje su energetika i životna sredina. Zatim, reforma bezbednosti, pravosudnog sistema, javnog sektora itd. Tokom praznika proveli smo nekoliko sati sa norveškim ambasadorom u Srbiji, gospodinom Arnom Sanesom Bjornstadom i pitali ga šta on misli o Srbiji i našim mogućnostima kako da bolje iskoristimo obnovljive izvore energije? Takođe, porazgovarali smo o odgovornim kompanijama koje posluju u Srbiji i koje utiču na zaštitu životne sredine. Evo šta je ambasador rekao za Energetski Portal Srbije.

EP: Da li možete da približite našim čitaocima na koji način Norveška brine o prirodi, obnovljivim izvorima energije i koliko je to važno za ‘čistu’ industriju?

Gospodin Bjornstad: Mnogi vide klimatske promene kao najozbiljniji izazov za čovečanstvo. Nikada ranije ljudi nisu imali toliki uticaj na klimatske promene kao danas. Norveška je shvatila ovo pitanje ozbiljno. Norveška vlada je 2001. godine osnovala Enova agenciju kako bi promovisala efikasniju potrošnju energije i povećanu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Agencija blisko sarađuje sa javnim i privatnim firmama kako bi smanjili potrošnju energije i povećali proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije. Klimatske promene i zaštita životne sredine su glavni fokus norveške razvojne politike, samim tim ministarstvo za klimatske promene i zaštitne životne sredine odvaja deo norveškog budžeta za inernacionalni razvoj I to radi putem norveške agencije za razvojnu saradnju NORAD.

Kao rezultat ovih i drugih poteza norveške vlade, Norveška proizvodi oko 56 procenta od ukupne energetske potrebe iz obnovljivih izvora energije, uključujući i energiju za transport. Prva svetska plutajuća vetro turbina radi od 2009. godine 10 kilometara od norveške obale. Ipak hidroelektrane dominiraju tržištem električne energije. Norveška ima najveću proizvodnju hidroenergije na svetu po glavi stanovnika i rangirana je kao broj jedan u Evropi i šesti je najveći proizvođač hidroenergije na svetu.

Cilj koji je postavljen za 2020. je da se smanji emisija štetnih gasova za 30% i da se poveća udeo energije iz obnovljivih izvora na 67,5% (najveći udeo u Evropi).

EP: Šta mislite o obnovljivim izvorima energije u Srbiji? Da li bi Srbija mogla da ih koristi na bolji način? Možete li da uporedite Norvešku i Srbiju u tom smislu i koji bi savet dali direktorima, poslovnim ljudima i donosiocima odluka?

norGospodin Bjonstard: Srbija je zemlja bogata obnovljivim izvorima energije od biomase preko hidro, do solara i vetra. Uprkos velikom potencijalu, sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji tek treba da se razvije. Jedan od prvih velikih koraka ka razvoju sektora obnovljih izvora energije u Srbiji je bio kada je vlada Srbije 2011. usvojila Zakon o energetici koji je uključio obnovljive izvore energije kao komplemetarni deo. Prema agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, postoji veliki broj projekata koji su u procesu na polju obnovljive energije u Srbiji. Procenjuje se da Srbija ima potencijal da privuče investicije od najmanje 2 milijarde evra u obnovljive izvore energije u narednih 5 do 7 godina. Pored toga ne treba zaboraviti da su energija i zaštita životne sredine veoma važne na putu integracije Srbije u Evropsku Uniju, s obzirom da ove oblasti zajedno sa poljoprivredom čine više od polovine ukupnih standarda Evropske Unije koje je Srbija dužna da uskladi za vreme pregovaračkog procesa. Važno je da Srbija nastavi sa procesom usklađivanja kao i da državni organi uzmu u obzir zaštitu životne sredine kada odlučuju o projektima u razvoju.

Osim toga, važno je da vlasti šire znanje o potencijalima kako bi se usvojila efikasna, ekološka i energetska rešenja i kako bi se motivisalo odgovornije ponašanje.

EP: Norveška ambasada u Beogradu organizuje obrazovne aktivnosti o biomasi i slično. Kakvi su vaši planovi za 2016.? Šta ćete organizovati u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji?

Gospodin Bjornstad: Energija, zaštita životne sredine i klimatska pitanja su prioritetne oblasti kada je u pitanju podrška Norveške Srbiji. Do sada, Ambasada je podržala mnogo projekata iz ovih oblasti širom zemlje. Ovo uključuje: podršku lokalnim zajednicama da postanu energetski nezavisne i samoodržive, podizanje svesti o sigurnijim alternativama i zamenu najopasnijih hemikalija, podršku za sakupljanje đubriva u južnoj Srbiji, kontroliše populaciju insekata na planini Tara, preporuke za poboljšanje koja se tiču pregovora o pristupanju EU u vezi sa ovim oblastima. Mi ćemo nastaviti da podržavamo projekte iz ovih oblasti.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović