Prva solarna elektrana u vlasništvu građana u Hrvatskoj

Predstavljamo

Foto: ZEZ

I ako je cena solarnih panela u konstantnom padu, solarne elektrane su i dalje izvan budžeta mnogih građana. Međutim, šta ako bismo troškove za njenu izgradnju podelili sa još pedeset dve osobe i na uložena sredstva ostvarili godišnju kamatu od 4,5 odsto? Zvuči primamljivo, zar ne? Tehnološka rešenja su dostupna, modeli građanskog ulaganja u proizvodnju energije poznati su odranije a u novom vidu koriste se već godinama u državama poput Nemačke i Danske.

I građani Hrvatske su uzeli energiju u svoje ruke!

Zadruga predstavlja pojam i praksu nastalu među slovenskim plemenima krajem 19. veka. Prvobitno je označavala seosku zajednicu dobara. Svi članovi zadruge su živeli zajedno i obrađivali zemlju koja je pripadala zajednici i koju niko nije mogao da nasledi samostalno. Razvoj induvidualizma i prodor novčane privrede uticali su na „raspadanje” njenog izvornog smisla.

Danas, više od sto godina kasnije, zadrugu ne odlikuje nužno zajednički suživot zadrugara, niti se ona povezuje isključivo sa poljoprivrednim aktivnostima. Tako u susednoj Hrvatskoj, u sektoru energetike, posluje Zelena energetska zadruga (ZEZ).

U maju 2018. godine, ZEZ je pokrenuo kampanju prikupljanja novca od građana za izgradnju fotonaponske elektrane u gradiću Križevci. Po principu mikro zajmova, za samo deset dana prikupljeno je 230.000 kuna (oko 31 hiljada evra).

Članica ZEZ-a Sanela Mikulčić otkrila nam je da je od same ideje do realizacije prošlo nekoliko meseci tokom kojih su ispitivali pravni okvir i način uključivanja građana u ovakav projekt. „Suočili smo se sa izazovom osmišljavanja pravnog modela koji se uklapa u naš zakonodavni okvir s obzirom na to da je ovo bilo prvo kolektivno ulaganje u Hrvatskoj. Usporili su nas i različiti administrativni zahtevi”, rekla je Sanela.

Sva fizička i pravna lica imala su priliku da ulože novac u sprovođenje projekta „Križevački sunčani krovovi”, davanjem pozajmice ZEZ-u na razdoblje od deset godina s kamatom od 4,5 odsto godišnje. S obzirom na to da je ideja bila da od „sunčanih krovova” najviše prednosti ubire lokalna zajednica, Križevčani su imali prednost u odnosu na ostale zainteresovane ulagače. Oko 30 odsto investicije poteklo je od građana grada i okoline.

Foto:ZEZ

Minimalni ulog iznosio je 1.000 kuna (oko 135 evra), a maksimalni je ograničen na 10.000 kuna (oko 1.350 evra) kako bi se što više „mikro investitora” uključilo u projekat. Pedeset troje građana finansiralo je u potpunosti solarnu elektranu u Križevcima, sa prosečnim ulogom od 580 evra.

Krunu uspeha „križevačkih zelenih energetskih zadrugara” predstavlja elektrana snage 30 kW koja je postavljena na krovu upravne zgrade Razvojnog centra i tehnološkog parka. Elektrana je puštena u rad u septembru 2018. godine. Projetkovana ušteda za električnu energiju na period od godinu dana iznosi 36.000 kuna (oko 4.850 evra).

Na osnovu ugovora, korisnik elektrane plaća ZEZ-u za HEP Opskrba. Za tri meseca križevačka solarna elektrana je proizvela 5.039 kWh, od čega je 250 otišlo u mrežu.

Novac od prodaje struje služi za vraćanje zajma sa kamatom svim ulagačima. Po isteku deset godina, solarka prelazi u vlasništvo Razvojnog centra i tehnološkog parka Križevci.

Ulaganjem u ovaj projekat, osim finansijskog povraćaja sredstava sa kamatom, zadrugari su podstakli razvoj lokalne zajednice i otvorili „zelena” radna mesta. Oni su takođe dali pozitivan doprinos zdravlju ljudi i prirodnog okruženja kroz smanjenje emisija štetnih gasova koji nastaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, a time posledično i kroz smanjenje zagađenja vazduha. Aktivnim učešćem u zaokretu ka budućnosti koju odlikuju nulta emisija i obnovljivi izvori, povećali su energetsku nezavisnost i sigurnost Križevaca ujedno smanjivši eneregetsko siromaštvo.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA  decembar 2018 – februar 2019.

Priredila: Jelena Kozbašić