Jedan stepen Srbija protiv +2 °C

Vesti | Predstavljamo

Foto: Milan Štulić

Ljudi u Srbiji malo znaju o klimatskim promenama i posledicama koje one donose, a još manje o mogućim rešenjima. Većina misli da je to problem kojim bi trebalo neko drugi da se bavi, a ne mi sami. Međutim, Srbiju je 2012. godine pogodila nezapamćena suša i prouzrokovala štete u poljoprivredi koje su se merile milijardama. Sledeće godine Srbija je imala najveći broj slučajeva virusa Zapadnog Nila. Obe ove pojave mogu se povezati sa klimatskim promenama. Logičan korak bilo je osnivanje udruženja koje će pozvati građane na klimatsku akciju, i tako je 2013. nastala neprofitna, nevladina organizacija „Jedan stepen Srbija“.

„Za naziv organizacije iskoristili smo cilj koji značajni naučnici, poput klimatologa Džejmsa Hansena i aktivista okupljenih na sajtu 350.org, smatraju da moramo postaviti ukoliko želimo da očuvamo biodiverzitet na planeti i način života kakav imamo sada. Globalno zagrevanje mora da se zaustavi na +1 °C u odnosu na temperaturu pre Industrijske revolucije. Nažalost, svet je već sada vrlo blizu te granice. Granica koju promovišu političari (+2° C) znači da mi kao čovečanstvo svesno prihvatamo značajan gubitak biodiverziteta i negativan uticaj na civilizaciju i priznajemo da ne možemo da ograničimo emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zauzdamo sektor fosilnih goriva. Zadržavanje na jednom stepenu je bezbedno, na dva nije”, kaže Đorđe Samardžija, osnivač udruženja, i dodaje da je osnovna ideja organizacije da se građani, kao i svi sektori društva, priključe globalnoj klimatskoj akciji, pre svega zarad budućnosti naše dece na čiji će kvalitet života klimatske promene imati veliki uticaj.

Odmah nakon osnivanja, organizacija je krenula u snažnu kampanju podizanja svesti među građanima koja je bila krunisana najvećim klimatskim događajem u Srbiji do tada. U saradnji sa Međuvladinim panelom za klimatske promene (IPCC), Centrom za promociju nauke (CPN) i Centrom za održivi razvoj, u decembru 2014. godine „Jedan stepen Srbija“ organizovala je predstavljanje Petog izveštaja IPCC-a, a u saradnji sa CPN i SANU u zimu 2014/2015. organizovali su izložbu Peti izveštaj o klimatskim promenama.

„Godina 2015. bila je proglašena jednom od najvažnijih kada su klimatske promene u pitanju. Ceo svet se pripremao za istorijski Klimatski samit u Parizu – COP21. Događaji koje smo organizovali, njihov kvalitet, posećenost i medijska propraćenost dali su nam razloge da se nadamo da smo na dobrom putu i da ćemo uspeti da doprinesemo nacionalnom dijalogu o klimatskim promenama koji je trebalo da se održi u sklopu priprema za definisanje Nameravanog nacionalnog doprinosa za borbu protiv klimatskih promana (INDC), ključnom nacionalnom dokumentu za Pariz. Međutim, do tog dijaloga nikada nije došlo i vlada Republike Srbije je bez ikakve javne rasprave u junu 2015. godine podnela svoj INDC Sekretarijatu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Taj predlog, prvo pohvaljen od strane najviših evropskih zvaničnika, vrlo brzo je od strane organizacija civilnog društva i medija proglašen za neadekvatan. Predlog praktično nije predviđao nikakvo smanjenje emisije, već naprotiv povećanje”, ističe Samardžija.

Budući da su u udruženju „Jedan stepen Srbija“ pretpostavili da će baš tako biti, u februaru 2015. godine započeli su svoj najznačajniji projekat do sada – Alternativni INDC. Cilj projekta bilo je istraživanje potencijala za smanjenje emisije CO2 i potpunu tranziciju na obnovljive izvore energije. Glavni zaključci istraživanja bili su da Srbija svu potrebnu energiju može da dobija iz obnovljivih izvora energije i to značajno više od današnje potrošnje. Investicija za tranziciju bi iznosila između 3,1 i 6,9 milijardi dolara, što bi na godišnjem nivou do 2050. godine iznosilo 1,1-2,5 dolara po stanovniku dnevno.

Foto: Siniša Ljubisavljević

Balkan i Mediteran su regioni koji će biti najviše pogođeni klimatskim promenama, napominje Samardžija. Tome smo svedoci svake godine. Poplave, toplotni talasi, suše, šumski požari, širenje zaraznih bolesti… Ljudi u Srbiji su svesni tih uticaja tek kada ih lično osete. Samardžija kaže da nam klimatske promene odnose nekoliko stotina miliona evra svake godine, sa ekstremima u 2012. i 2014. godini, kada se radilo o milijardama. „To je mnogo za ekonomiju poput naše. Prema podacima evropske organizacije HEAL, dodatni zdravstveni troškovi nastali usled proizvodnje električne energije iz uglja iznose oko 4 milijarde evra godišnje. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da Srbija svake godine gubi oko 33 odsto BDP-a zbog zagađenja vazduha. Ovakve troškove nije moguće nadoknaditi ni mnogo snažnijim ekonomskim rastom nego što ga sada imamo”, kaže Samardžija i dodaje da su građani ključ zato što na izborima treba da glasaju za političare koji su sposobni da predlože i sprovedu potrebna rešenja, a da kroz svakodnevne odluke o kupovini podržavaju kompanije koje brinu o životnoj sredini.

Pripremila: Gordana Knežević

Ceo tekst pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar – novembar, 2019.