Pronađi zeleni balon i potpiši za čistiji vazduh

Foto: Potpiši-prodiši

Loš kvalitet vazduha u Srbiji dobro je poznat, ali je manje poznato da je jedan od glavnih uzroka zagađenja sirovi lignit. Naime, sirovi lignit je vrsta uglja sa visokim procentom vlage i pepela, što ga čini nekvalitetnim energentom opasnim po životnu sredinu.

Ali uprkos njegovoj maloj toplotnoj moći, u Srbiji preko 15 odsto domaćinstava koristi sirovi lignit za ogrev. Upravo to je navelo udruženje „Srbija u pokretu“ da pokrene narodnu inicijativu POTPIŠI-PRODIŠI čiji je krajnji cilj zabrana prodaje sirovog lignita individualnim domaćinstvima.

Da bi se ovo postiglo, neophodno je da inicijativu potpiše što više građana, a svako ko želi da dâ svoj doprinos ovoj akciji može ostaviti svoj potpis od 19. do 26. aprila.

Na sajtu potpisiprodisi.rs dostupna je mapa svih 13 gradova u kojima se prikupljaju potpisi, a kada na mapi kliknete na zeleni balon, prikazaće vam se u koje vreme se na datoj lokaciji nalaze volonteri.

„Svaki potpis je korak bliže ka čistijem vazduhu, a sve što je potrebno jeste da građani pronađu osobu sa zelenim balonom i ostave svoj potpis“, objašnjava Teodora Adamović iz udruženja „Srbija u pokretu“.

Sve je počelo kada je profesor Vigor Majić, direktor istraživačkog centra Petnica, upozorio da je lignit koji se prodaje u Srbiji izuzetno lošeg kvaliteta, kaže Teodora za Energetski portal. Ona dodaje da su se ubrzo oglasili profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i profesorka Sandra Popović sa Mašinskog fakulteta u Sidneju, te da su zajedno počeli da pišu predlog izmene zakona, a kada je predlog podržan narodnom inicijativom, on se, kako kaže, kad-tad mora naći u skupštinskoj proceduri.

Građani se opredeljuju za sirovi lignit jer im pogoduje njegova niska cena, objašnjava Teodora. Iako se kupovina ovog uglja isprva čini ekonomičnim, na godišnjem nivou nas korišćenje sirovog lignita košta više nego korišćenje nekog efikasnijeg energenta sa većom kalorijskom vrednošću.

„Sve što treba jeste da se sirovi lignit isuši kako bi mu se povećala toplotna moć, a smanjio procenat vlage i pepela. Ipak, zbog dodatne obrade uglja raste i njegova cena, ali se na godišnjem nivou korišćenje obrađenog lignita ipak isplati“, ističe Teodora.

Foto: Potpiši-prodiši

Ona dodaje da postoji još jedan razlog da ubrzamo ukidanje sirovog lignita, i to ekonomski. Po WHO listi, Srbija je na drugom mestu sa 33,5 odsto od bruto dohotka koji otpadne na zdravstvenu negu i smrtnost usled zagađenja vazduha, dok su ulaganja u zaštitu životne sredine svega 0,5 odsto.

Zabrana korišćenja sirovog lignita odnosi se samo na domaćinstva, ali ne i na termoelektrane i industriju, ističe Teodora. Zapravo, sirovi lignit je do pre 30 godina bio isključivo industrijski ugalj i nije bilo moguće nabaviti ga u slobodnoj prodaji. Ipak, kako su 90ih godina usledile sankcije, regulativa protiv sirovog lignita je ukinuta, a tako je ostalo do danas.

Sada je, kako kaže, vreme za promenu.

„Važno je da napravimo taj prvi korak u pronalaženju rešenja za zagađenje životne sredine, pa hajde da krenemo od vazduha koji smo u zadnje vreme počeli i da vidimo. Ukoliko bismo prešli na grejanje biomasom ili briketiranim drvima, za 22 meseca bismo produžili život svima nama.“, zaključuje Teodora.

Milena Maglovski