Pronađena najveća koncentracija mikroplastike na dnu okeana do sada

Na dnu okeana naučnici su na samo jednom kvadratnom metru pronašli 1,9 miliona komada mikroplastike u sloju debljine pet centimetara, što je najveća do sada zabeležena koncentracija plastičnog otpada na okeanskom dnu.

Od više od 10 miliona tona plastičnog otpada koji svake godine dospe u more, zapravo samo jedan odsto pluta na okeanskoj površini, ostatak završava na morskom dnu, tvrde britanski naučnici.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Plastični ostaci se postepeno razgrađuju na sve manje fragmente u okeanu, sve dok ne formiraju čestice manje od pet milimetara, poznate kao mikroplastika. Istraživanje koje je nedavno sprovedeno pokazuje da morske struje pomeraju mikroplastiku po morskom dnu i formiraju zapanjujuću količinu nanosa, tvrde naučnici, a prenosi Sajens alert.

„Pronašli smo do 1,9 miliona uzoraka različite mikroplastike u sloju debljine pet centimetara koji pokriva samo jedan kvadratni metar, što je najviši nivo mikroplastike do sada zabeležen na dnu okeana“, objavili su u svojoj studiji Ijan Kejn sa Univerziteta u Mančesteru i Majkl Kler iz Nacionalnog okeanografskog centra u Liverpulu.

Slojevi mikroplastike na morskom dnu su pronađeni širom sveta, ali naučnici nisu bili sigurni na koji način je ona tamo dospela i kako se širila. Smatrali su da će se čestice mikroplastike razdvajati u zavisnosti od veličine ili gustine, na sličan način kao i prirodni sedimenti. Međutim, plastika se ponaša drugačije – nešto pluta, ali više od polovine potone. Plastika koja pluta u jednom trenutku kada se prekrije algama ili ako se spoji sa drugim organskim materijama ili mineralima, takođe u jednom trenutku potone.

Nedavno istraživanje je pokazalo da i reke „prevoze“ mikroplastiku do okeana, a laboratorijska ispitivanja su otkrila da ogromni podvodni nanosi sedimenta stižu i do dubokih morskih kanjona.

„Sada smo otkrili kako struje po morskom dnu prenose mikroplastiku i formiraju ogromne nanose koji ozbiljno mogu da naruše ekosistemô, naglašavaju autori studije.

Uzorci su uzeti u području Sredozemlja, iz Tirenskog mora, a proučavane su morske struje koje teku bliže morskom dnu. Ove sturje inače utiču na salanitet vode i temperaturne razlike i deo su magistralnih morskih struja.

Sedimenti na morskom dnu mogu se prostirati na površinama od više kilometara i biti visoki i više stotina metara na mestima gde struje gube svoju snagu.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Analizirali smo uzorke sedimenata sa morskog dna uzete na dubinama od nekoliko stotina metara. Da ne bismo oštetili površinski sloj sedimenta, uzorke smo uzimali pomoću posebnog instrumenta, sličnom kalupu za pravljenje kolača. U laboratoriji smo odvojili mikroplastiku od sedimenata i analizirali infracivenim spektrom kako bismo otkrili koje vrste plastičnih polimera su se nataložile“, objašnjavaju autori.

Pokazalo se da većina mikroplastike koja se nalazi na morskom dnu potiče od odeće i tekstila. Ova vrsta plastike je posebno opasna jer je pojedini živi organizmi jedu ili apsobruju. Iako mikroplastika sama po sebi često nije toksična, studije pokazuju da dovodi do nagomilavanja toksina ukoliko se unese u organizam.

Duboke okeanske struje nose i sveže zalihe kiseonika i hranljive materije i omogućavaju postojanje vema važnih ekostistema, kao što su koralni grebeni, koji su sada na udaru velikih količina mikroplastike.

Moramo biti svesni da jeftina plastična roba koju uzimamo zdravo za gotovo na kraju negde ostaje. Odeća koju nosimo nekoliko meseci, decenijama i vekovima se zadržava na morskom dnu i potencijalno nanosi štetu jedinstvenim živim organizmima koji tamo opstaju, napominju autori studije.

Izvor: RTS