Prolećna najezda zmija u Beogradu

Ove godine u Beogradu je uhvaćeno oko deset odsto zmija više nego prošle, što prema rečima stručnjaka ne odstupa od uobičajenog proseka za ovo doba godine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Od početka aprila radnici „Zoohigijene” u prestonici uhvatili su tridesetak zmija. Uglavnom je reč o smukovima, ribaricama i belouškama… neotrovnim beznogim mesojedima.

Na prvi pogled, ova brojka ne izgleda mala, ali kako kažu stručnjaci ne odstupa mnogo od uobičajenog proseka za prolećni period kada se zmije javljaju. Ove godine, prema podacima JP „Veterina Beograd”, uhvaćeno ih je desetak odsto više nego 2017. godine.

Zmije se pojavljuju tamo gde je toplo, gde ima ostataka hrane, odnosno na mestima gde se okupljaju insekti i pacovi koji su njihov plen. Najviše ih ima na periferiji, delovima grada orijentisanim prema Avali, Kosmaju, Borči, Ovči, na Višnjici, Karaburmi, Novom Beogradu… Ima ih i u čukaričkim naseljima gde je bujnija vegetacija.

Iako se mnogima na pomen reči zmija podiže kosa na glavi, a niz leđa spušta jeza, sugrađani ne bi trebalo da brinu jer u Beogradu nema zmija otrovnica.

– Na periferiji grada najčešće mogu da se nađu stepski smukovi. Reč je o prilično krupnim, snažnim i dugačkim zmijama koje i najviše plaše ljude, ali su neotrovne. U delovima grada gde ima šume javlja se obični smuk, takozvani Eskulapov smuk. On je nešto manjih dimenzija, slabije se kreće, uglavnom ga ima u sumrak pa ga ljudi ređe i sreću. Ribarica i belouški najviše ima u priobalju, ali mogu da se pojave i u centru grada jer ih ima u odvodima za atmosferske padavine. Smukulja je manja zmija, može da se pojavi gradu, ali ne baš tako često – objašnjava dr Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ono što treba istaći, kaže Ajtić, jeste da zmije zbunjuju različiti mirisi, zbog čega i mogu da se nađu u gradu. Upravo ti mirisi, pomoću kojih se kreću, mogu da ih spreče da pronađu svoje prirodno stanište, a to su livade, šume, priobalje…

– Za razliku od užeg centra grada, obodni delovi su njihovo prirodno stanište. A ako još čovek na tim mestima odloži građevinski materijal, onda im napravi idealno mesto za skrivanje. One tu provode najveći deo dana. U najtoplijem delu, ako im ostavimo otvorena vrata, mogu da uđu u kuće i objekte koje koristimo jer beže od toplote. U izuzetnim slučajevima, ako je zid hrapav i ima puno izbočina, mogu da se popnu uz njega, ali to uglavnom može samo smuk koji ima jaku mišićnu građu. Zmijska legla ne postoje, osim u sezoni parenja i hibernacije. Sezona parenja kreće u proleće. Ove godine je ta sezona malo zakasnila zbog hladnog perioda u martu, ali to se ne odnosi samo na zmije, već i na druge životinje – navodi Ajtić.

To što je u gradu uhvaćen nešto malo veći broj zmija može se objasniti povećanim brojem poziva „Zoohigijeni” jer su sugrađani obavešteni koga mogu da zovu, a može se shvatiti i kao prirodni proces razmnožavanja. Dešava se, kako kaže Ajtić, da jedne godine ima više zmija, odnosno predatora, a druge glodara, tj. plena, ali je to sve deo normalnog prirodnog procesa.

Izvor: Politika