Projekat „WASTED“ primer dobre prakse

Svet | Održivi razvoj

Foto: wastedlab.nl

O recikliranju i cirkularnoj ekonomiji se u poslednje vreme sve više govori u svetu pa i u Srbiji. Uzimajući u obzir politički put Srbije i nadolazeće otvaranje poglavlja 27 reciklaža će postati sve bitnija tema. Kako implementacija novih projekata, sistema kao i promena svesti kod ljudi mogu biti jako izazovni poduhvati nije loše osvrnuti se na primere dobre prakse zemalja koje ove koncepte već duže vreme uspešno razvijaju. Jedan od takvih projekata je WASTED.

WASTED je projekat u organizaciji fondacije „CITIES“ koja u saradnji sa gradom Amsterdamom promoviše kulturu recikliranja i radi na edukaciji građana. Organizacija koja je osmislila ovaj program, deluje kao medijator između zasebnih domaćinstava, lokalnih zajednica i organizacija i preduzeća. Ona se takođe bavi i istraživanjem i potragom za rešenjima specifičnih urbanih problema ohrabrujući građane da svojim učešćem doprinesu rešavanju kako lokalnih tako i globalnih problema kao što su klimatske promene. Nekoliko godina, članovi ove organizacije pokušavaju da pospeše cirkularnost u gradu. Kako veruju da ne može doći do promene bez edukacije građana, još od 2015. godine u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i zaštitu životne sredine organizuju radionice i seminare na kojima uče građane o važnosti recikliranja i pravilnog upravljanja otpadom.  I pored velikih napora, po njihovom mišljenju procenat reciklaže u Amsterdamu je nizak, stoga projekat WASTED stavlja akcenat na separaciju otpada.

Naime, on funkcioniše tako da svako domaćinstvo koje želi da učestvuje u ovoj akciji, treba da se registruje preko njihovog veb sajta i da odvaja otpad u različite kese koje će im biti obezbeđene. Kada sakupe  kesu selektovanog otpada, tj. plastike, papira ili tekstila, učesnici projekta skeniraće svojim mobilnim telefonom bar-kod na kontejnerima a zatim će mobilnim telefonom fotografisati sliku kese i ubaciti je u kontejner. Nakon ovoga korisnik dobija virtualni novčić koji bi kasnije mogao zameniti za raznorazne kupone i vaučere koje im omogućavaju popust za razne proizvode i usluge. Virtualni novčići su kumalitvnog tipa, i što ih više sakupljaju nagrade su veće. Uzimajući u obzir da je saradnja sa lokalnim preduzećima dobra, nagrade su raznovrsne i mogu biti 10% popusta na kesu kafe, besplatno parče kolača u poslastičarnici, opuštajuća reiki masaža, besplatna ulaznica za bioskop i druge.

Ono što je još važnije, ovaj projekat je sjajan pokazatelj dobre metodologije kada je reč o podizanju ekološke svesti ljudi i može služiti kao primer dobre prakse koji bi svojom daljom implementacijom mogao doprineti većim  i značajnijim pokretima.

Milan Zlatanović