Proizvođači jagoda već beleže velike gubitke

Vesti | Hrana | Srbija

Kako podseća Nova ekonomija, sredinom aprila iz plastenika voćara stižu prve jagode, međutim zbog vanrednog stanja zabrinuti su za plasman voća.

Usled zatvaranja pijaca, proizvođači jagoda ne znaju šta će sa rodom, pa su njihovi dnevni gubici ozbiljno počeli da rastu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clem Onojeghuo)

„Gajimo jagode na 20 ari, ulaganja su bila velika, a prihod će biti nikakav. Voće i povrće ne može da čeka bolje dane i strategiju za pomoć koja u startu kasni, za nas je već kasno. Jer rod samo što nije, a nemamo kako da ga prodamo“, kaže za RINU Mina Ranković iz čačanskog sela Prijevor, a prenosi Ekapija.

Ugledni stručnjak za jagodičastvo voće dr Aleksandar Leposavić, za „Novosti“ pojašnjava da su voćari u svetu već osetili drastične posledice, pa tako trenutna situacija sa virusom najviše pogađa proizvođače jagode iz Španije. Naime, proizvođači ove voćne vrste iz njihovog glavnog proizvodnog regiona, okoline grada Huelva, suočeni su sa ogromnim padom tražnje, a španska jagoda danima stoji netaknuta na trgovačkim rafovima širom Evrope.

O situaciji u Srbiji i sa kojim problemima će se proizvođači susretati, dr Leposavić kaže da je „pred nama prilično neizvestan period“.

„Naši proizvođači i prerađivači u mnogo su većoj meri podložni negativnom uticaju aktuelnih dešavanja. Problem sa obezbeđenjem radne snage, nasleđeno i ne baš dobro stanje u proizvodnim zasadima maline i kupine, koje su dugo godina bile okosnica izvoza srpske privrede je evidentan“, naglašava dr Leposavić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Danielle MacInnes)

Ukoliko kriza potraje, kaže naš stručnjak, preporučuje se da se na vreme pripreme skladišni kapaciteti i da se obezbedi dovoljno ambalaže za prijem i smrzavanje robe u slučaju nedostatka ljudstva i nemogućnosti normalnog funkcionisanja proizvodnog procesa u prijemnim i prerađivačkim centrima u Srbiji.

On dodaje da bi konkretna pomoć države bila od presudnog značaja za opstanak svih aktera u lancu proizvodnje. Iskustvo drugih zemalja, a posebno Francuske i njihova najava aktivnog uključivanja države u proces otkupa bi, po njegovom mišljenju i kod nas povoljno uticala na proizvodni ciklus.

Pored ostalog, aktivnim uključivanjem države i strogom kontrolom proizvodnje, prerade i izvoza, a pri tome vodeći računa i o sopstvenom interesu, sprečile bi se i zloupotrebe o kojima svake godine, na različite načine, komentarišu sa jedne strane proizvođači, a sa druge izvoznici voća iz naše zemlje, zaključio je dr Leposavić.

Izvor: Nova ekonomija