Pre dvadeset i dve godine mašinski inženjer Nenad Milovanović, odlučio je da profesorsku katedru i naučno-istraživački rad u Beogradu, zameni životom u Mutnju na Rudniku i posveti se uzgoju koza.
I u kozarstvu, kaže Milovanović, pomaže visoka stručna sprema. Organizacija, prodaja, marketing, logististika podrška, znanje korišćenja literature.
„Ovaj objekat sam 80 posto sam napravio“, dodaje mašinski inženjer iz Mutnja.
Nenad je u veri pronašao mir i otkrio koliko je malo potrebno za ličnu sreću. Život na Rudniku nije nimalo lak, nedostaju mladi.
Pročitajte još:
„Ostali su stariji i onda je tu teško naći nekog ko će da ti pomogne“, ističe Milovanović.
Odlučio je da ispuni obećanje koje je dao još dedi Životi kao student – da se domaćinstvo neće ugasiti.
Zato je umesto ponuđene karijere u inostranstvu, posvećen seoskom životu i veri, koju je u Beogradu gradio u horu i kroz razgovore sa patrijarhom Pavlom.
Na Rudniku je učvrstio svoju veru slušajući besede blagopočivšeg patrijarha Irineja.
„Kad govori, njemu prosto oči govore. Osmeh mu titra i tu se vidi ta duhovnost“, poručuje Milovanović.
Za Mutanj se u svetskim okvirima pročulo po srpskom Holivudu. Dok jedni teže razvoju turizma, drugi pokušavaju da verom i duhovnošću očuvaju domaćinstva u ovom rudničkom selu.
Autor: Predrag Stojković
Izvor: RTS
