Problem koji se ignoriše – buka u gradovima

Foto: pixabay

Konstantno brujanje saobraćaja, neprekidna buka sa gradilišta, sirene, zvučnici, razglasi, svi ti zvukovi grada su većini ljudi jako iritirajući.

Ali, takođe su i opasni. Svetska zdravstvena organizacija opisala je zagađenje bukom kao potcenjenu opasnost koja može prouzrokovati oštećenje sluha, kardiovaskularne probleme, poteškoće sa pamćenjem, stres i depresiju. Neki stručnjaci za buku imaju malo ekstremnije stavove i tvrde kako nas konstantna buka polako ubija.

„Zagađenje bukom prouzrokuje hipertenziju, dijabetes, prekomernu kilažu, srčane i moždane udare,“ kaže Dr Danijel Fink, predsednik organizacije Tiha koalicija (Quiet Coalition), koja se sastoji od stručnjaka za zdravlje i zakone a bavi se tematikom okolišnog zagađenja bukom.

Zagađenje bukom je često glavni uzrok smanjenja kvaliteta života u velikim gradovima koji su budni 24 časa, kao što je na primer Njujork, gde je podneto više od 200 000 žalbi na buku u 2016. godini. Buka pre svega prouzrokuje stres koji ima vrlo negativne posledice po zdravlje. Iako ne postoji mnogo podataka o uticaju buke na mentalno zdravlje neka istraživanja su pokazala da se jaka buka dovodi u vezu sa većim rizikom od dapresije i anksioznosti kod većine ljudi.

Nedavno obavljena studija koju su sproveli eksperti sa Američkog fakulteta za kardiologiju, povezuje zagađenje bukom sa kardiovaskularnim problemima koji nastaju kao odgovor tela na buku, u vidu ispuštanja kortizola, hormona stresa koji kada se ispušta u prekomernim količinama oštećuje krvne sudove.

Na konferenciji Evropske komisije koja je održana u aprilu 2017. godine buka je okarakterisana kao „tihi ubica“ sa potencijalno drastičnim posledicama po naše fizičko i mentalno zdravlje. Uprkos tome, ovaj problem je vrlo često neprijavljen i podcenjen.

Dr Ein King, profesor akustike i autor knjige „Okolišno zagađenje bukom“, naziva buku polutantom koji biva ignorisan i smatra da buku ne razumeju ni oni koji je stvaraju, ni donosioci odluka kao ni opšta poplacija. Najviše zabrinjava uticaj buke na decu. „Istraživanja su pokazala da izlaganje buci kod dece stvara poteškoće u čitanju, pažnji i rešavanju problema i memoriji.“

Postoji debata o tome koliko buke je zapravo bezbedno. U svom priručniku „Neka slušanje bude bezbedno“, Svetska zdravstvena organizacija navodi da je najveći bezbedni nivo buke onaj od 85 decibela i to maksimum 8 sati. Jedan auto proizvodi buku od 70 decibela, bušilica 100 a avion koji poleće 120 decibela. Nedavni BBC-jev izveštaj govori da su delovi Londona toliko bučni da mogu da oštete sluh ljudi bukom koja je uglavnom veća od 105 decibela.

Zabrinuti zbog rizika od gubitka sluha, prošle godine švedska organizacija Mimi Hearing Techonologies napravila je svetski indeks buke sa podacima o zagađenju u preko 50 gradova. Njihovo istraživanje pokazalo je da u proseku, osoba koja živi u okruženju zagađenom bukom, ima sluh kao da je 10 do 20 godina starija.

Guandžou u Kini je grad sa najvećim zagađenjem bukom u svetu a prate ga Kairo, Pariz, Peking i Delhi. Od 50 gradova Cirih je imao najmanje zagađenja bukom.

Uzimajući u obzir da je saobraćaj najveći izvor buke Evropska unija se protiv buke bori svojim strategijama koje podrazumevaju bolji menadžment saobraćaja, električna vozila, ograničenja brzine i zvučne barijere.

„Najlakše je boriti se sa bukom u njenom izvoru. Kada bi sva vozila u gradovima bila električna zagađenje bukom bi bilo drastično smanjeno“, kaže King.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian