Prisustvo opasnih hemikalija u proizvodima na tržištu Republike Srbije

Foto: Milisav Pajević

Rezultate Analize percepcije građana Srbije o bezbednosti od hemikalija, koja je urađena u septembru ove godine na reprezentativnom uzorku od 1050 ispitanika predstavila je Jasminka Ranđelović, programski koordiantor ALHem-a.

 – Blizu tri četvrtine građana Srbije nije upoznato sa pravom potrošača da zatraži informaciju o prisustvu opasnih hemikalija u proizvodima, a velika većina građana nije čula za endokrine disruptore – priča magistar biohemije, Jasminka Ranđelović, i objašnjava da su endokrini disruptori hemikalije koje mogu da se ometaju rad endokrinog sistema tako što preuzimaju ulogu hormona ili blokiraju receptore za hormone, što može da poremeti razvoj i funkcionisanje organizma.

Endokrini disruptori nalaze se u proizvodima koje svakodnevno koristimo, što izaziva posebnu zabrinutost stručnjaka. U naš organizam dospevaju sa hranom, vodom, prašinom, udisanjem gasova i čestica iz vazduha, kao i preko kože.

Gotovo četiri petine ispitanih građana Srbije nikada nije čulo za Bisfenol A i ne zna u kojim se proizvodima može naći ovo jedinjenje.

Evropska agencija za hemikalije (ECHA), odnosno Odbor zemalja članica ECHA jednoglasno je usvojio odluku sredinom juna ove godine da se Bisfenol A (BPA) stavi na Listi kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost (SVHC) zbog svojstva da ometa funkciju endokrinog sistema i tako štetno utiče na zdravlje ljudi – ističe doc. dr Marijana Ćurčić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ekspert ALHem-a na projektu i naglašava da to predstavlja značajan korak u zaštiti zdravlja ljudi i ukazuje na potrebu da se ubrza proces identifikacije i regulisanja endokrinih distruptora na nivou EU.

Ona očekuje se da će stavljanje Bisfenol A na Listu kandidata SVHC dovesti do smanjenja upotrebe ove supstance i njene zamene bezbednijim alternativama.

Foto: Milisav Pajević

Ova hemikalija se nalazi u brojnim predmetima za svakodnevno korišćenje: termopapiru na fiskalnim računima i blagajnama, mobilnim telefonima, u CD-ovima, kacigama za motoriste ili plastičnim flašama.

 – Bisfenol A je zbog raznolikosti moguće primene, velike izdržljivosti, slabe zapaljivosti pronašao primenu u hemijskoj industriji, kao osnova za pravljenje raznih vrsta plastike. i mogućnosti upotrebe kao električni izolator – kaže Jelena Milić iz ALHem-a, koja je radila na kampanji „Toksični račun“ u okviru koje je praćena upotreba i prisustvo opasnih hemikalija u proizvodima na tržištu Republike Srbije.

Na sadržaj Bisfenol A testirano je 20 termalnih papira (fiskalnih računa i drugih termalnih papira iz javnog i privatnog sektora) šest plasitčnih kutija za hranu i sedam papirnih ambalaža za hranu.

– Utvrdili smo prisustvo Bisfenol A u 100 odsto fiskalnih rolni u veleprodaji, dok je gotovo u 90 procenata prisutan na svim fiskalnim računima, papirima sa brojevima za čekanje, potvrdama o plaćenim putarinama – ističe Jelena Milić i savetuje građane da obavezno operu ruke posle svakog kontakta sa fiskalnim računima i termalnim papirima, a pogotovo pre jela.

– Endokrini disruptori mogu preko placente da pređu sa majke na plod, ili da dospeju u telo odojčeta preko majčinog mleka, a kritičan period je i adolescencija, i to su najranjivije grupe. Međutim, ove hemikalije utiču štetno na celokupnu ljudsku populaciju – kaže prof. dr Đuro Macut sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju.

Macut navodi da su u uglednom naučnom časopisu “Endocrine Rewiews” ove hemikalije označene kao supstance koje doprinose povećanju broja gojaznih, obolelih od šećerne bolesti, poremećajima rada štitne žlezde, problemima sa reproduktivnim zdravljem, neurološkim rastom i razvojem, čak i pojavom neuroendokrinih karcinoma.

Milisav Pajević