Priroda kao odgovor na brojne globalne izazove, od klimatskih promena do društvenih problema

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila je Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions) kao odgovor na brojne globalne izazove. Novi Globalni standard će predstavnicima vladinog, privrednog i nevladinog sektora pomoći da efikasnije sprovode rešenja zasnovana na prirodi i da maksimalno iskoriste njihov potencijal kao odgovor na klimatske promene i problem gubitka biodiverziteta, ali i na druge globalne društvene izazove.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Potrebna su nam dugoročna i efikasna rešenja za globalne izazove poput klimatskih promena, bezbednosti hrane i vode, i ekonomskog oporavka nakon pandemije. Imajući sve ovo u vidu, novi IUCN Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi dolazi u pravo vreme kako bi osigurao da korišćenje prirodnih resursa bude što održivije“, izjavo je Stujart Maginis, direktor IUCN programa Rešenja zasnovanih na prirodi. „Kako bi rešenja zasnovana na prirodi ispunila svoj puni potencijal, moramo osigurati da akcije koje preduzmemo danas imaju svoje željene efekte na duže staze, za dobrobit čovečanstva i očuvanje biodiverziteta. Ovaj Standard predstavlja dosledan, strogo definisan i pouzdan okvir koji će doprineti da se izbegne svaka zloupotreba rešenja zasnovanih na prirodi, na lokalnom i globalnom nivou”, dodao je on.

Koncept rešenja zasnovanih na prirodi (Nature-based Solutions) – aktivnosti usmerenih na zaštitu, održivo upravljanje i obnavljanje ekosistema, koje u isto vreme omogućava dobrobit za čovečanstvo i korist za biodiverzitet – sve češće se koriste i sprovode širom planete. U okviru Pariskog sporazuma, više od 130 zemalja već je uključilo rešenja zasnovana na prirodi – poput pošumljavanja, izgradnje zelene infrastrukture u gradovima, održive poljoprivrede ili zaštite priobalnih područja – u svoje nacionalne planove za klimatske promene.

Ipak, neke aktivnosti koje su označene kao “rešenja zasnovana na prirodi” ne podrazumevaju predviđene koristi za društva i očuvanje biodiverziteta, dok njihov ukupni potencijal još uvek nije u potpunosti iskorišćen.

“Do sada nije postojao dogovor ili koherentno uputstvo za osmišljavanje i primenu rešenja zasnovanih na prirodi koja bi omogućila trajnu korist prirodi i ljudima”, objasnila je Anhela Andrade, direktora IUCN komisije za upravljanje ekosistemima koja je pomogla izradu Globalnog standarda. “Naša Komisije je dala doprinos uz učešće preko 800 eksperata i praktikanata iz 100 zemalja, i vodila proces izrade Standarda, kako bi osigurala da je dokument naučnu potkovan i primenljiv u okviru širokog spektara različitih scenarija i područja”, kazala je.

IUCN-ov Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi sastoji se od osam kriterijuma i pokazatelja koji će korisnicima omogućiti da procene podobnost, obim, ekonomsku, ekološku i društvenu održivost intervencije; razmotre moguće kompromise; osigura transparentnost i adaptivno upravljanje projektima; i istraži potencijalne veze s međunarodno postavljenim ciljevima i obavezama. Standard se sastoji od vodiča za upotrebu i seta alatki za samoprocenu koji identifikuje oblasti za unapređenje i učenja.

Kako bi se odgovorilo na klimatske i društvene izazove na Zapadnom Balkanu, IUCN je u martu ove godine pokrenuo regionalnu inicijativu s ciljem da poveća otpornost društava na klimatske. Projekat „ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana“ ponudiće rešenja zasnovana na prirodi kao odgovor na smanjenje opasnosti od katastrofa i prilagođavanje klimatskim promenama. Cilj projekta je da primeni ova inovativna rešenja kako bi se povećala otpornost društava, smanjila degradacija prirode, povećala socijalna i rodna ravnopravnosti i dugoročno odgovorilo na brojne društvene izazove. Projekat će biti implementiran u šest zemalja Zapadnog Balkana i uključiće nacionalne i lokalne partnere. Projekat finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj (SIDA), a sprovodi IUCN Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, sa sedištem u Beogradu, Srbija.

Izvor: IUCN