PRIMERI DOBRE PRAKSE: Od razonode u gradskim baštama do ozbiljnih prihoda od urbane poljoprivrede

Foto: EP

Kako se u Švedskoj zarađuje od gajenja povrća u gradu i koji su trendovi u razvijanju održivih biznis modela u proizvodnji hrane saznali smo na jučerašnjim predavanjima od urbanih baštovana Jonasa Linda i Vilijama Bejlija, kao i od nezavisnog konsultanta Emila Bruna Blauerta, koji su prostorijama “Nove iskre” u Beogradu predstavili svoja iskustva iz oblasti održive poljoprivrede.

U okviru programa Zelena hrana sutrašnjice, kojim se obeležava stogodišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između Švedske i Srbije, ambasada Švedske je na sinoćnom vrlo posećenom skupu omogućila da se domaćoj javnosti predstave primeri dobre prakse u održivim pristupima u procesu proizvodnje, pripreme i konzumacije hrane, kao i inicijative posvećene “urbanoj poljoprivredi” ili menadžmentu otpada koji nastaje u svim procesima.

Jonas i Vilijam već dve godine imaju baštu Kajodlingen u Geteborgu koja zauzima 250 m2 i zapravo je čine niz dubokih drvenih sanduka uredno poređanih na delu prostora napuštene autobuske okretnice koji su zakupili od gradskih vlasti. U tim sanducima ova dvojica mladih baštovana sami gaje razno povrće, začinsko bilje pa i jestivo cveće koje zatim električnim biciklom razvoze i prodaju restoranima u svom gradu. Da bi se istakli na tržištu, odlučili su da gaje kulture kojih nema u ponudi Geteborga ili koje moraju da se uvoze.

Ipak, oni nisu početnici u baštovanstvu. Pre nego što su odlučili da zarade od gajenja jestivih biljaka u gradu, obojica su “prljali ruke” u zajedničkim gradskim baštama i sticali obrazovanje iz domena humane ekologije, bihevioralne nauke i baštovanstva. Nakon prve godine, prvih uspeha i prihoda, otvorili su još jednu baštu u svom gradu. Na terasi hotela Clarion Post koja ima 70m2 postavili su nove drvene sanduke za gajenje povrća za potrebe tri hotelska restorana.

Foto: EP

Iako su svu svoju proizvodnju hrane prilagodili potrebama restorana, kad su pojavili prvi posetioci sa zahtevom da plate da bi sami nabrali povrće koje će poneti kući, Jonas i Vilijam su i to uvrstili u ponudu Kajolindgena. Danas imaju redovne kupce koji svake nedelje svraćaju po spanać, brokoli, paradajz i rotkvice iz ove urbane bašte. Čitav proces gajenja povrća osmislili su tako da ne koriste nikakve pesticide, za zalivanje koriste kišnicu, a za đubrenje koriste kompost čija su osnovna sirovina ostaci hrane iz onih istih restorana koje snabdevaju namirnicama čime su zatvorili proizvodni krug.

U drugom delu predavanja pod nazivom Jestivi i održivi biznis modeli Emil Brun Blauert, osnivač organizacije NEAT koja razvija inovativni pristup preduzetništvu u oblasti proizvodnje hrane, predstavio je domaćim novinarima i menadžerima restorana zašto i na koji način najbolji hoteli, restorani i proizvođači hrane širom sveta ulažu u razvijanje održivih biznis modela kada je reč o upravljanju hranom, a pod parolom “od njive do kuhinje”. Budući da u Srbiji ima gotovo 18.000 ugostiteljskih objekata, među kojima mnogi proizvode hranu na dnevnom nivou i bacaju ogromne količine hrane, vrlo je važno podići svest o koristi “pametnog”menadženta otpada koji nastaje u ovoj industrijskoj grani.

(Tamara Zjačić)