Previše struje iz obnovljive energije

Svet

evropska unija

Zemlje članice Evropske unije se usled nedostatka zajedničke energetske politike suočavaju sa pogoršavanjem trenutne elektroenergetske situacije a prema prognozama vodećih energetskih agencija takav trend će se nastaviti.

Različiti političko-ekonomski pogledi zemalja na izbore korišćenja nekonvencionalnih i konvencionalnih izvora energije, nuklearki ili ruskog gasa deluju prilično haotično u sektoru koji zahteva jasnu i preciznu politiku.

Gospodin Fatih Birol, šef ekonomskog sektora Međunarodne agencije za energetiku (IAE) izjavio je nedavno da “Evropa ima mnogo struje iz obnovljive energije, ali premalo pouzdanih elektrana. Postoji velika opasnost da će svetla da se gase.” Gospodin Birol upozorava da bi zatvaranjem konvencionalnih elektrana ukupnog kapaciteta 150.000 MW u narednih deset godina Evropska unija izgubila četvrtinu proizvodnje električne energije.

Na evropskom tržištu električne energije veleprodajna cena električne energije je značajno pala usled velike ponude “čiste struje”. Niske veleprodajne cene obustavile su investicije u nova konvencionalna postrojenja.

Pad za više od 40 odsto veleprodajnih cena električne energije u Nemačkoj od proleća 2011 i predviđanje rejting agencije “Mudis” (Moody`s) da će do 2022. godine ostati između 30 i 34 evra po MWh jasno ukazuje na pravac uticaja porasta proizvodnje iz obnovljivih izvora i niske potrošnje. U Italiji se predviđa pad cena sa sadašnjih 52 do 54 evra na 47 do 52 evra po MWh do 2020. godine. Velika Britanija će imati nešto višu cenu koja je trenutno oko 85 evra po MWh, a Francuska će takođe ispratiti trend niskih cena. Prema procenama agencije “Mudis” jedino će Španija imati blagi porast veleprodajnih cena električne energije sa sadašnjih 47 do 50 evra na 49 do 52 evra za MWh. Prognoze vezane za nordijske zemlje podrazumevaju najniže cene u Evropi, od 26 do 31 evra po MWh.

Instalisani kapaciteti obnovljivih izvora energije u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Italiji i nordijskim zemljama na kraju 2013. godine iznosili su 290.000 MW u odnosu na 205.000 MW iz 2009.

obnovljivi izvori energije

Novi koncept evropskog energetskog tržišta sa fokusom na jačanju dalekovoda između država koji će omogućiti razmenu struje kao i transport energije iz vetro i solarnih elektrana predložio je u svom nedavno iznetom mišljenju gospodin Fatih Birol.

Udruženje sektora evropskih elektroenergetskih mrežnih operatera “Entso” saopštilo je u julu, u okviru nacrta Razvojnog plana evropske mreže, da će članovi ovog sektora morati do 2030. godine da investiraju 150 milijardi evra u visokonaponske dalekovode. Ova investicija bi omogućila podmirivanje 60 odsto potreba Evropske unije za električnom energijom iz obnovljivih izvora, odnosno 120 značajnih projekata bi donelo 100 milijardi KWh godišnje na tržište.

Poslednjih nekoliko meseci, intezitet evropske inicijative za korišćenjem obnovljivih izvora mogao bi da dovede do prezagušenosti mreže elektroenergetskih sistema. “Entso” pedviđa da će mrežni operateri morati da isključuju solarne i vetro elektrane u periodima slabe potrošnje.

Na skupu udruženja elektroenergetske privrede Evrope (Eurelektrik) održanom 2. juna, izvršni direktor nemačke kompanije “E.ON”, Johanes Tejsen rekao je da je u poslednjih deset godina proizvodnja iz obnovljivih izvora u Evropi porasla pet puta što je oborilo cene električne energije i istovremeno smanjilo tržišnu vrednost energetskih kompanija za 400 milijardi dolara.

Da bi se integrisala tolika količina proizvedene električne energije neophodna je funkcionalna infrastruktura. “Entso” predviđa da će čak 8 zemalja Evropske unije, ukoliko ne budu izvozile električnu energiju, morati da u periodima niske potrošnje isključuju svoje proizvodne kapacitete. Elektroenergetske mreže u Bugarskoj, Španiji i Rusiji biće pod najvećim rizikom jer njihovi prenosni kapaciteti ka susednim zemljama ne zadovoljavaju potrebni nivo.

Nemačko udruženje energetike i privrede (BDEW) izjavilo je da je u toj zemlji u prva tri meseca 2014. godine proizvodnja iz solarnih elektrana povećana za 83%, iz vetro elektrana za 21% na kopnu i 34% na moru.

Na konferenciji “Eurelektrika”, čelnik “EdF” Henri Proglio izjavio je da Evropska unija mora da “stavi pod kontrolu proizvodnju iz obnovljivih izvora”. Vlade zemalja članica Evropske unije su, prema podacima “IEA”, u 2012. godini subvencionisale zelenu energiju sa 57 milijardi dolara.

Međunarodna agencija za energiju objavila je Pregled energetskih investicija u svetu (World Energy Investment Outlook) prema kome se kaže da su Evropi potrebne investicije u elektroprivredu i to preko dva biliona dolara do 2035. godine kao i 100.000 MW novih termoenergetskih kapaciteta do 2025. godine.

“Cedigaz”, lobistička grupacija Evropske unije upozorava da bi pad potrošnje prirodnog gasa usled korišćenja obnovljivih izvora i konkurentnosti jeftinog uglja iz Amerike, mogao da ima za posledicu zatvaranje 30% termoenergetskih gasnih kapaciteta u naredne dve godine, što je, kako se u saopštenju navodi ozbiljna pretnja snabdevanju Evrope električnom energijom.

Od nemačke vlade se očekuje objavljivanje planova za opstanak konvencionalnih elektrana. Vlada u Berlinu će prikupiti sredstva za plaćanje proizvođača električne energije da svoje elektrane drže otvorenim ( RWE, E.ON) kako bi se zadržala rezerva stabilnih konvencionalnih izvora u odnosu na nestabilne, nekonvencionalne u koje su otišla najveća ulaganja. Nemačka će uspeti da se izbori sa troškovima zadržavanja starih elektrana što možda neće biti slučaj sa istočnim, siromašnijim članicama Evropske unije koje su zahvaljujući nerealnim subvencijama preterale u proizvodnji zelene energije ne razmišljajući o konvencionalnim izvorima.

D.V